Danas su nam uglavnom poznati mnogi detalji iz života starih Rimljana, pa između ostalih i borbe u Koloseumu, koje su vodili gladijatori. Ipak, manje je poznato da nisu svi gladijatori bili robovi budući da su mnogi, slično današnjem vremenu, od toga profesionalno živeli.
Međutim, još je manje poznato da su u takvim borbama česti borci bile i žene, koje je publika neretko i više volela i cenila od njihovih muških kolega. Razlog je bio prost - iako slabije, gladijatorke su se uglavnom borile sa mnogo više žara, krvožednosti i strasti nego muški gladijatori. Stoga su imena mnogih od njih ostala ovekovečena u formi raznih natpisa, slika i statua, od kojih su mnoge sačuvane do današnjih dana.
Foto: Wikipedia.org/nepoznato
SLIKA: "Žene gladijatori", slika Hozea de Ribere
Na osnovu dostupnih podataka, najbolja borba takve vrste, se desila neposredno po gušenju Sparatkovog ustanka, u maju 69. godine p. n. e. Zapravo, jedna od akterki ove legendarne borbe, izvesna Gerardeska Manucijus, je bila usko povezana sa Spartakom, jer ju je legendarni ustanak dočekao kao 16-godišnju robinju. Kao i mnogi drugi robovi, ona se pridružila Spartaku gde je služila kao "devojka za zabavu" njegovim vojnicima, ali i prolazila sve bitke koju je pobunjenička vodila.
Međutim, posle bitke u Lukaniji, u kojoj je i sam Spartak izgubio život, ona se našla među 6.000 zarobljenih robova koje je general Marko Lucinije Kras osudio na smrt raspećem na krstovima koji su stajali na putu od Kapue do Rima. Ipak, sudbina je htela da je on lično vidi raspetu na krstu, što je promenilo njenu sudbinu. Gerardeska je naime, bila "savršeno građena devojka, prelepe crne kose i bronzane kože", na čiji izgled je malo ko mogao da ostane ravnodušan.
Pošto je s njom proveo nezaboravnu noć u šatoru, Kras ju je poslao u gladijatorsku školu, što joj je produžilo život za 20 godina. U školi se pokazala kao neverovatan talenat, tako da je nizala pobede jednu za drugom, tako da ju je dobar glas publike pratio do duela sa Epijom.
Epija je, međutim, bila devojka potpuno drugačije prošlosti. Njen otac je zapravo bio bogat čovek koji je svoje bogatstvo stekao ispirajući zlato, ali nju nisu interesovale tako obične stvari, već su je od malena privlačile borbe i mačevi. Izvori kažu da se njena strast ka borbama graničila sa potpunim ludilom. Zato je, kad je već ušla u neke nešto ozbiljnije godine, pobegla od kuće ne obavestivši nikoga, zajedno sa jednim gladijatorom-veteranom po imenu Segilus, koji ju je učio veštini dok su putovali od provincije do provincije, u potrazi za poslom i borbama na kojima su mogli nešto da zarade.
Foto: Wikipedia.org/nepoznato
SLIKA: Uklesane predstave gladijatorki u mermeru, I-II vek n. e.
Ona je ipak bila uvrštena u drugu vrstu kategorije boraca, do trenutka kad je njen ljubavnik ubijen u jednoj od arena. Tad je, potpuno van sebe, uletela u borilište i zgrabši mač ubijenog partnera njime presudila njegovom protivniku. Gledaoci su bili oduševljeni, tako da se za ovaj slučaj brzo pročulo a ona je izašla na dobar glas kod ljubitelja borbi.
Ona je tako sa 30 godina života nanizala više od 2.000 pobeda, privlačila je pažnju gde god se pojavila a njena veština rukovanja mačem je postala nešto o čemu su svi s pažnjom pričali.
Slava joj je, međutim, donela i neprijatelje, čak i sa neočekivanih strana. U krugu njenih neprijatelja se tako našao i njen muž, senator Klaudije Frak, posle jedne uvrede koju mu je nanela, poželevši njenu smrt. Ta uvreda ga je zapravo toliko zabolela, da je konzula Pompeja zatražio Epiju uvrsti u gladijatorsku borbu u Cirkus Maksimusu (Circus Maximus) iz koje neće izaći živa. Konzul je na to pristao, i postavio je u borbu iz koje je bio uveren da ne može niko da izađe živ. Naime, ona je trebalo da se bori protiv 8 rimskih vojnika, odnosno 4 grupe sa po 2 vojnika.
NAJBOGATIJI SPORTISTA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA
Pompejeva logika je bila prosta, nijedan gladijator neće moći da se bori protiv dvojice boraca koji mu prilaze sa dve različite strane. Međutim, ispustio je iz vida jednu karakteristiku vojnika, a to je da su vojnici navikli da se bore u stroju, odnosno da stoje jedan do drugog kada idu u napad. Vešto koristeći taj njihov strojev korak, koji jeste koristan na bojnom polju, ali u gladijatorskoj areni ne, Epija je svu osmoricu porazila, vešto predviđajući gde će se koji nalaziti u svakom trenutku. Masa je ovom pobedom bila ushićena, a Pompej i Flak poniženi. Ipak, nisu joj mogli ništa dok je imala odobrenje rimskih gledalaca.
Jedino što je Pompej mogao da uradi tad jeste da je suoči sa najvećom rimskom gladijatorkom u tom trenutku, Gerardeskom Manicijus. Treba napomenuti da je pred ovu borbu, iako je bio radni dan, ceo grad bio prazan. Svi koji su mogli su pohrlili u Cirkus Maksimus, tako da su na ulici ostale samo neke patrole pretorijanaca kako bi sprečile krađe. Arena čuvenog Cirkusa, koja je primala 385.000 ljudi ne računajući mesta za stajanje, je bila u potpunosti popunjena 7 sati pre početka borbe, što je bilo nezapamćeno.
Masa je bila ushićena videvši gole devojke u uvodnoj paradi, savršeno oblikovanih ratničkih tela koja su se presijavala na suncu jer su po običaju bila namazana maslinovim uljem. Devojke su se u gladijatorskim borbama inače borile gole, noseći samo pregače preko bedara. Zapravo, već neko vreme se znalo da se tako povećava uzbuđenje mase, koja je uživala u ovakvim borbama.
Posle uvodnih borbi, usledila je glavna. Obe su izašle jedna naspram druge, i posle konzulovog signala da borba počne, stale su u borbeni stav, i počele da kruže jedna naspram druge.
Epija je prva krenula ka napred, malim koracima, pokrivajući štitom istureno rame i grudi. Tad je Gerardeska žestoko napala, ali se Epija odbranila i krenula u kontranapad koji je njena protivnica takođe izbegla. Obe devojke su se onda vratile u borbeni stav i krenule u novo obigravanje.
U tom trenutku Epija je, po svemu sudeći, rešila da krene u taktiku isrcrpljivanja protivnice brzim i kratkim udarcima gladijusom i štitom. Gerardeska je sve uspela da ih izbegne, da bi u jednom kontranapadu uspela da zakači Epiju po leđima. Epija je na momenat izgubila vazduh i klekla, ali je vešto izbegla Gerardeskin napad kojim je ona pokušala da je dokrajči. Obe devojke su se vratile u početni stav.
Tad je Epija rešila da promeni taktiku i da sačeka Gerardeskin napad, koji je brzo došao. Ovaj napad je Epija odbila i u svom napadu pokušala da pogodi protivnicu, ali ju je promašila "za dlaku". Tad su obe ušle "u klinč", gurajući se štitovima, gledajući se "oči u oči". Tad je Epija opet krenula u seriju napada od 5-6 udaraca, koje je Gerardeska odbijala, ali je postajalo jasno da je odbrana sve više umara.
Foto: Wikipedia.org/nepoznat
Tek onda se desio ključni momenat borbe. Naime, Epija je bila uverena da je njena protivnica umorna i da će moći da krene u odlučujući napad. Međutim, Gerarderska, iako umorna, a videvši vrstu Epijinih napada, se setila starog poteza rimskih legionara koju su koristili na bojnom polju. Naime, omiljeni potez rimske vojske u bitkama protiv varvarskih plemena, koja su se mahom borila mačevima udarajući odozgo, bila je da u trenutku njihovog zamaha brzo kleknu, ali tako što bi postavili štit gore, dok bi mačem ciljali njihovu karlicu ili stomak.
Gerardeska je tako i učinila, ali je njen mač samo udario u Epijin štit. Međutim, ova bivša pripadnica Spartakovog ustanka je tad učinila nešto što će do kraja preokrenuti tok borbe, a što se do tad smatralo nepojmivim potezom. Spustila je svoj štit na zemlju da bi slobodnom levom rukom uhvatila Epijin štit i snažno ga podigla na gore, čime je Epijin stomak ostao nebranjen. Gerardeska tu priliku nije propustila, tako da joj je odmha zadala fatalan ubod u stomak.
Masa, koja je sve vreme bila uzbuđena, je onda pala u potpuni trans. Pompej je dao znak da Gerardeska dovrši žrtvu, što je ona i učinula, brzim ubodom u grudi, da bi potom podigla svoj krvavi mač iznad glave. Najveći dvoboj gladijatorki svih vremena se tako završio, pobedom bivše Spartakove sledbenice.
Tako se završio i još jedan gladijatorski dan. Senator Frak je bio zadovoljen, konzul Pompej se "oprao" od poniženja, a masa koja je posmatrala ceo dvoboj o kom će se pričati decenijama, je prezadovoljna otišla kućama, klicajući Gerardeski kao "najlepšoj i najboljoj",
Gerarderska Manicijus je u toku svoje gladijatorske karijere ubila 200 drugih gladijatora, tako da je poznavaoci i danas smatraju jednom od najboljih boraca koji su kročili u rimske arene. Nažalost, u areni je i poginula godinu dana nakon legendarne borbe sa Epijom, ali je legenda o njoj kao najboljoj gladijatorki svih vremena ostala da živi i u narednim vekovima.
Poznati dvoboji: Knez Arsen protiv švedskog barona
Autor: Marko Radovanović
