Većina ministara poljoprivrede država članica EU zalaže se za dalje ublažavanje mera zaštite životne sredine u okviru zajedničke poljoprivredne politike za 2023. godinu, objavio je nedavno portal Agrarhojt. Prema tom planu, poljoprivrednici s obradivom površinom većom od 15 hektara moraju da osiguraju da najmanje pet odsto njihove zemlje bude posvećeno područjima korisnim za biodiverzitet.
Iako se Evropska unija u načelu suprotstavlja odstupanjem od ovih ekoloških zahteva tenzije oko količina dostupnih žitarica, u bliskoj budućnosti (a posebno pšenice) mogle bi privremeno da poremete i uspore te planove. Naime, kako se navodi, privremena odstupanja od određenih ekoloških zahteva u programu EU subvencija za poljoprivredu najverovatnije će biti dozvoljena određenim članicama. Tako se pominje da bi zeleno svetlo mogle da dobiju: Portugalija, Poljska, Španija, Danska i Francuska. Jasno je da je reč o zemljama koje su među najvećim proizvođačima, a Januš Vojčehovski, komesar EK za poljoprivredu, potvrdio je da će komisija pokrenuti zvanični proces odobrenja za sada za ovih pet država.
To bi podrazumevalo produženje upotrebe poljoprivrednih površina izdvojenih za biodiverzitet u narednoj godini, a prvenstveno je reč o pravilima za plodored... Te države će dobiti zeleno svetlo da postave sopstvene nacionalne strateške planove o tome kako nameravaju da ispune devet ciljeva nove reforme ZPP-a.
– U 2023. godini suočićemo se s nesigurnošću u dostupnosti i pristupačnosti pšenice, čak i ako se ukrajinski izvoz preko morskih luka nastavi – rekao je Vojčehovski, a prenosi Agroklub. U podršci toj ideji bio je oprezan i rekao da odluka jeste delikatna ali da predstavlja ravnotežu između dugoročne održivosti i kratkoročnih potreba proizvodnje. Posebno kada je u pitanju pšenica, ali da problem dodatno pojačava jaka suša koja smanjuje prinose u Evropi. Ističe se takođe da bi njima moglo da se pridruži još toliko članica, kako bi njih 10 ukupno podnelo novu verziju pre letnje pauze. Pominje se da bi prve odluke o usvajanju mogle da budu donete već početkom septembra.
Još krajem marta, ubrzo posle početka sukoba u Ukrajini počele se du stižu sugestije sa svih strana (Slovačka, Italija, Češka) da bi razgovore o nekim ekološkim zahtevima trebalo privremeno odložiti jer je prehrambena sigurnost Evropske unije na prvom mestu. Isti zahtev imala su i najuticajnija udruženja poljoprivrednika koja su upozorila na zavisnost od ruskog đubriva, hrane, energenata i da bi EU više žitarica morala da proizvodi na svojoj teritoriji te bi EK morala da preispita odluke koje je donela pre ukrajinske krize. Ipak u junu ove godine i zvanično je prihvaćen predlog zakona pa tako i jedan od glavnih ciljeva da se u EU do 2030. godine za 50% smanji upotreba pesticida. Ovo su podržale potrošačke organizacije, budući da bi to značilo i zdraviju hranu, dok određene grupacije smatraju da je bez adekvatne alternative za pesticide nemoguće zamisliti savremenu proizvodnju hrane.
Autor: redportal.rs
