Mihajlo Miša Kravcev je srpski slikar i književnik. Do sada je imao ukupno 29 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i veliki broj zajedničkih. Od knjiga, posebno se istakao naslov Proleće jednog lava. O umetnosti Kravcev je rekao:
Umetnost ne može biti repordukcija. Umetnost mora biti neponovljiva i jedinstvena.
A kakve nam je sve odgovore dao, pročitajte u nastavku. 😎
Šta je za Vas slikarstvo, a šta pisanje?
To je nešto što volim da radim, oba. Onog momenta kada bi mi bilo šta od ta dva predstavljalo napor, ja bih to prestao da radim i započeo nešto drugo. Istina, sada mnogo više slikam. Jednostavno, takav mi je trenutni ritam života. Od pisanja se i ne zarađuje tako dobro, bar ne trenutno, a od slika ipak udobno živim. Želim da imam više vremena za pisanje, ali to je sada, u ovom dobu Gejtsa, teško ostvarivo. Roman Priča o Harfi stoji u fioci, znam tačno gde sam stao i šta će biti dalje, ali trebaće onih prozora, kako bi rekli košarkaši.
Na koju svoju izložbu ste najponosniji i zašto?
Možda na onu u Milanu, marta 2019, na Navilji, zbog kritika koje sam dobio, sjaja, nivoa, pre svega publike koja je prisustvovala i mnogo poštovanja koje sam stekao tamo tom izložbom. A naravno, najpre zato što je ta izložba za mene predstavljala i definitivni prelazak u jednu višu ligu, da se opet izrazim na sportskom jeziku, da bi me svi razumeli.
Vaša knjiga Proleće jednog lava je poređena sa Malim Princom. Zašto? 😄
To se i ja pitam, evo već 3 godine. Mislim da nema skoro nikakve veze, osim možda po duhu, ali više izdaleka. Među nama, iako je to skoro jeres, Mali Princ nije moja omiljena knjiga. Da me ne shvatite pogrešno, odlična knjiga, ali nije moja omiljena.
Šta je Vaša supruga nosila kad ste je prvi put sreli i šta ste pomislili? 😎
Ma nemam pojma šta je nosila, znate kad je to bilo. Znam samo da mi tada nije ni palo na pamet da bi mogla da mi bude supruga, ali otprilike dve godine kasnije je nastala drama, bukvalno za film, i to dobar film, akcioni. A evo u braku smo 16 punih godina. A prvi put sam pomislio da je jako drago dete i čak sam je u razgovoru vrlo iskreno upozorio da se čuva Vodolija jer tu nema nijedan normalan (ja sam Vodolija).
SLIKA: Jovana i Miša Kravcev, izložba i promocija monografije (Beograd, 2019)
Kad kažemo Beograd, pomislite na...?
Bukvalno sve što se ne može opisati, a što sam isprva osećao najviše prilikom putovanja nazad. Moj duh, navike, život, bukvalno sve. Nisam baš malo putovao i ima divnih mesta, ali teško da bih mogao da živim igde drugde. Kad smo kod Beograda, ja tu imam i svoju uzrečicu: Ako je Pariz grad svetlosti, ako je Rim večni grad – Beograd je definitivno grad prelepih žena i najlepših žena na svetu, to što ima Beograd po tom pitanju nema nijedan drugi grad.
Omiljeni književni lik i zašto?
Teško pitanje i još teža dilema. Možda ipak Aragorn iz Gospodara Prstenova, ali tu moram napomenuti da mi je to bila jedna od omiljenih knjiga mnogo, mnogo pre filma i da sam je prvi put čitao još u osnovnoj školi.
Da možete na jedan dan biti neka istorijska ličnost, ko biste bili?
Pa dobro, bilo bi zanimljivo biti u ulozi više njih, kada bi taj dan mogao da traje jedno 90–120 godina, ali ovako, svaki dan Miše Kravceva je uvek dovoljno nov i zanimljiv, verujte mi na reč.
Kojim umetničkim delom biste opisali 2020. godinu?
Bolje da je ne opisujem, a to „umetničko delo” koje bi je opisivalo, teško da bih ga ja nazvao umetničkim delom, zato što umetnost mora imati uzdignuće koje se prenosi. Umetnost valjda služi za pozitivne vibracije, a ne da kojekakvi istresaju po drugima svoje frustracije i ko zna šta sve.
SLIKA: Mihajlo Miša Kravcev, Drvo želja na toploj mesečini, ulje na platnu, 120 * 80
Kafić ili kafana? 😅
Teška dilema koja umnogome zavisi od trenutnog apetita, ipak moj modus operandi i modus vivendi je definitivno kafić.
Crni ili beli luk? 🧄🧅
Zavisi od vrste mesa i načina na koji želim da ga jedem, ali oba su neizostavna, svaki u svojoj branši.
Omiljena društvena mreža i zašto?
Najveću naviku mi je stvorio Vajber i preko njega završavam najviše konkretnih dogovora i komunikacija, ali u onom smislu društvene mreže kako ste me pitali, za sada je Fejsbuk imao mnogo više upliva u neke rezultate profesije, dok sam na Instagramu relativno nov, tek nekoliko meseci, tako da ga još učim (Žena me je odavno nagovarala da mi treba, ali ja sam bio bandoglav, dobro, bila je u pravu).
Poruka za čitaoce Redportal.rs? 🧐
Da ne slušaju nikoga nego da teraju po svom zato što niko nikog i ne može da posluša dok sam to ne pipne i ne proba; da nemaju kompromise, jer po meni su kompromisi dobri samo za suživot sa neprijateljima i stvaraju od nas normalce i da ne nasedaju na roditeljske priče o školi (osim ako im nije preko potrebna za specijalizaciju koju jedino žele), jer nisu više ta vremena, škola je vredela kada je 10 hiljada ljudi u državi bilo školovano i oni su bili elita, a danas ona služi da bi se ušlo na pokretnu traku i radilo po ceo dan za platu koja nije dovoljna, ne ovde, tako je svuda u svetu. Mene nijedna škola nije gotovo ništa naučila, sve što znam naučio sam tako što me je to zanimalo, pa sam saznao.
SLIKA: Đorđo Graso, Miša i Jovana Kravcev (Milano, 2019)
RED INTERVJU: TATJANA JO O SVOM POSLU I STAVOVIMA 😎
Autor: redportal.rs / Jovana Radić