Naučnici tvrde da je univerzum pun planeta na kojima je "dijamantska kiša" uobičajena pojava.
Zemljini dijamanti se uglavnom nalaze duboko ispod površine. Ali nova studija sugeriše da je situacija sa dijamantima u svemiru nešto drugačija.
Naime, izuzetno visoki pritisak i temperature pretvaraju vodonik i ugljenik u čvrste dijamante hiljadama kilometara ispod površine ledenih divova u svemiru. Novo istraživanje je dodalo kiseonik toj 'formuli' i otkrilo da može pasti na ledene planete širom univerzuma - 'dijamantski pljusak'.
Dominik Kraus, fizičar nemačke istraživačke laboratorije HZDR i jedan od autora studije, objašnjava da se "dijamantske kiše" razlikuju od kiša na Zemlji. Veruje se da se ispod površine planete nalazi vrela, gusta tečnost, gde se dijamanti formiraju i polako tonu u stenovito jezgro više od 10.000 kilometara ispod površine.
- Tamo bi dijamanti mogli da formiraju ogromne slojeve koji se protežu na "stotine kilometara ili čak više - kaže Kraus.
Naučni tim je pronašao neophodnu mešavinu ugljenika, vodonika i kiseonika u lako dostupnom izvoru – PET plastici, koja se koristi za svakodnevno pakovanje hrane.
Tim je zatim okrenuo optički laser velike snage na plastiku u SLAC National Accelerator Laboratori u Kaliforniji. Veoma kratki rafali neverovatno svetlih rendgenskih zraka omogućili su im da posmatraju proces formiranja nanodijamanata - sićušnih dijamanata koji su premali da bi se mogli videti golim okom.
Kiseonik, koji je prisutan u velikim količinama na udaljenim ledenim planetama, pomaže u sisanju atoma vodonika iz ugljen-dioksida, tako da je zapravo lakše formirati te dijamante.
U Leskovcu BEBI BUM: Za 24 časa rođeno 8 bebica 👶🏻🤗
Autor: redportal.rs