Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Slobodan Boda Ninković koji je govorio o svojoj ulozi u filmu Komedija na tri sprata rediteljke Sandre Mitrović.
Ninković je rekao da je rad na filmu bilo uživanje i da je Mitrović pametna i darovita osoba koja ima kvalitet da na normalan i lak način nađe sa ljudima zajednički jezik i povede ekipu u pravcu gde hoće.
Mitrović je u Komediji na tri sprata uspela da okupi glumačku ekipu u kojoj su i Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Gagi Jovanović, Vesna Trivalić, Nataša Tapušković i drugi, što nije baš lako, tako što je imala dobar predložak.
- Mi glumci najbolje znamo da kad dobijemo nešto da pročitamo dilema je mora li da se radi? A ovde je ne samo da mora nego i hoću! Onda nema nikakvih problema - naveo je Ninković.
Prema njegovim rečima, Mitrović je uspela da na duhovit način ispriča priču, ali sa svim životnim elementima.
Njegov lik Milenka je čovek koji živi sam, nema porodicu i ljude u zgradi o kojima vodi računa prihvata kao svoje.
- On lično misli da su njegova porodica i tako se ponaša prema njima. Oni ga vole ali pošto Milenko zna da pretera u dobroj nameri ponekad ga zapostavljaju - primetio je glumac.
Ninković je ocenio da kraj filma jasno govori da postajemo svesni u svojoj okolini veličine i važnosti nekoga tek kad ga izgubimo.
- Milenko je na određeni način postao žrtva zarad rešavanja situacije. Bilo je dosta priče kako da se završi film, ali ovo kako je uradilia je najbolji mogući način jer je to prava poruka - rekao je Ninković.
Upitan kako gleda na novu domaću pop i rok scenu, kao frontmen svog mladalačkog a nedavno ponovno okupljenog benda OPS, Ninković je primetio da nema mladih bendova koji imaju novu ideju.
- Kad smo mi nastajali to je bio plod okolnosti i trenutka. Mislili smo da je nama teško, ali kad je to vreme prošlo svi smo kukali kako je bilo fenomenalno - prisetio se Ninković.
Prema njegovim rečima, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih okolnosti su tražile od ljudi da se angažuju i aktiviarau, dok današnjica deluje kao vreme blagostanja u konzumenskom smislu, a u stvari užasno pasivizira ljude i ubija potrebu za kreativnim.
- Klinci danas su prosto zatrpani svim i svačim i nemaju nikakvu potrebu da sami probaju, promene, osmisle, iznesu ono što njih interesuje. Pristaju na jednu ravan površnosti, zadovoljavaju najosnovnije potrebe i tu staju - naveo je glumac.
Upitan kako gleda budućnost pozorišta u vreme tehnološke revolucije, Ninković je odgovorio da je preživljavalo i teže trenutke i da će preziveti, ali se boji ulaska u nešto što nema veze sa našom prirodom.
- Uticaj nemačkog teatra mogu da razumem za Nemce i bližu okolinu, ali to nije naša priroda. Mi smo skloni da usvajamo vrlo lako svašta što nam se ponudi i od toga pravimo neku filozofiju - ocenio je Ninković.
Pozorište bez dobre priče, bez glumaca koji svojom igrom izazivaju i provocijraju teško da može da se nazove pravim pozorištem, upozorio je Ninković.
- Pozorište ima određenu prirodu i formu koja mora da se poštuje. Podrazumeva posvećenost i ljubav. Sluzbeničko bavljenje koje sve više uzima maha bojim se da će se vrlo osetiti - zaključio je glumac.
Autor: Tanjug