Troškovi energije za domaćinstva širom Evrope skoro su se udvostručili u odnosu na pre godinu dana. Računi za gas povećani su za 111%, a za struju za 69%, pokazuju najnoviji podaci Indeksa cena energije.
Ove dve cifre u proseku znače povećanje računa za energiju za 90%, ili skoro duplo, u odnosu na oktobar 2021. godine, piše Euronevs.
Istraživanje, koje su u ponedeljak objavili austrijski Energie-Control Austria, mađarski regulatorni organ za energetiku i javna preduzeća (MEKH) i VaasaETT, naglašava oštar uticaj rata u Ukrajini na Evropu, koji je izazvao kriza troškova života i gurnula mnoge privrede u recesiju.
Utvrđujući kako je rat u Ukrajini uticao na cene energije, autori kažu da je izazvala "neizvesnost u pogledu energetske bezbednosti" i "smanjila isporuke ruskog gasa ili (potpune) prekide u snabdevanju". Rusija je prekinula i na kraju obustavila isporuke gasa Severnom toku Evropi u septembru nakon što su zapadne zemlje sankcionisale Moskvu zbog njene invazije na Ukrajinu, dok su SAD optužile Rusiju za „oružavanje energije“.
Izveštaj Indeks cena energije za domaćinstva razmatra cene gasa i električne energije od 2009. do oktobra 2022. godine u 33 evropske zemlje, uključujući zemlje članice EU, kao i Crnu Goru, Norvešku, Srbiju, Ukrajinu, Veliku Britaniju i Švajcarsku.
Utvrđeno je da su nedavni skokovi u cenama energije usledili nakon rekordnih povećanja u 2021., podstaknuti većom potražnjom dok su se ljudi i preduzeća oporavili od pandemije koronavirusa.
- Značajno više (cijene energenata) u odnosu na prethodnu godinu može se pripisati kombinaciji faktora, kao što su povećana tražnja vezana za ekonomski oporavak nakon pandemije i vanrednih vremenskih uslova, rekordno visoke cijene prirodnog gasa i visoke dozvoljene emisije CO2 - napisali su autori.
Stanovnici Amsterdama plaćali su najviše za prirodni gas u Evropi, dvostruko više od evropskog proseka, a zatim sledi Kopenhagen u Danskoj, navodi se u izveštaju.
Iznos koji izdvajaju oni koji žive u holandskoj prestonici skoro je 17 puta veći nego u Budimpešti, najjeftiniji prestonici po ceni gasa u Evropskoj uniji. Mađari tradicionalno uživaju u jeftinijoj energiji zahvaljujući velikodušnoj vladinoj kontroli cena uvedenoj 2014. godine, iako je zemlja nedavno pooštrila pravila kako bi ograničila pogodnosti.
Izvan EU, izveštaj je otkrio da ljudi u Kijevu plaćaju najmanje za gas, 19 puta manje od onih u Amsterdamu.
Snabdevanje električnom energijom u glavnom gradu Ukrajine postalo je veliki problem u oktobru pošto su ruske snage bombardovale energetsku infrastrukturu zemlje, uzrokujući česte nestanke struje.
Izveštaj govori i o "značajnim" promenama cena u pojedinim evropskim prestonicama tokom oktobra. U Rimu je otkriveno da su troškovi gasa prošlog meseca porasli za 97 odsto i više od 170% u odnosu na prethodnu godinu.
To je bilo zbog "porasta energetskih i distributivnih komponenti" u Italiji, dok su poskupljenja od 64% i 58% zabeležena u gradu Luksemburg i Lisabonu.
Cene gasa u Rimu, Luksemburgu, Lisabonu, Dablinu, Parizu, Beču, Briselu, Bernu, Kopenhagenu i Stokholmu dostigle su nove rekorde.
Ali nije sve bilo tako crno. Računi za gas su pali u mnogim delovima Evrope, uglavnom zbog vladinih intervencija, iako se u izveštaju dodaje da su „trenutne cene i dalje neverovatno visoke u poređenju sa pre godinu dana“.
U Atini je zabeleženo smanjenje cena od 55%. To je, prema izveštaju, bilo zbog smanjenja "poreza na energiju" i "vladine šeme kompenzacije cena".
Grčke vlasti nagradile su potrošače koji su smanjili potrošnju električne energije jeftinijim računima, dok su proizvođačima električne energije uvele ograničenja u plaćanju. Delimično finansira ove mere kroz neočekivani porez energetskim kompanijama.
U Sofiji, Talinu, Madridu, Berlinu i Rigi cene gasa su pale za 29%, odnosno 25, 12, 11 i 5%. Ove cene ne važe za iznos koji plaćaju kupci po ugovorima o fiksnoj ceni.
Cene električne energije za krajnje korisnike takođe su značajno varirale širom Evrope. Kopenhagen i Rim su najskuplji gradovi za evropska domaćinstva, a slede Amsterdam i Berlin, navodi se u izveštaju.
Osetivši krizu, nemačka prestonica je ugasila svetla na mnogim od svojih najpoznatijih znamenitosti, poput Humboltovog univerziteta, Nemačkog istorijskog muzeja i Brandenburške kapije. Lokalne vlasti pozvale su ljude u drugim delovima zemlje da se tuširaju hladnom vodom.
Najjeftiniju struju uživali su oni u istočnoj i centralnoj Evropi, a najmanje plaćaju Kijevljani, a slede Beograđani, Budimpešta i Podgorica. U Pragu i Talinu cene su iznad proseka u regionu.
Izveštaj se bavi pojedinačnim zemljama, naglašavajući najznačajnije promene u proteklom mesecu. Prva tri glavna grada sa najvećim porastom cena su Dablin (44 odsto), Rim (30%) i Beč (24%).
U irskoj prestonici, u izveštaju se navodi "značajno povećanje cena", uzrokovano "neviđenim kontinuiranim rastom veleprodajnih cena, posebno gasa".
Prirodni gas obezbeđuje oko trećinu energije Irske, što znači da je zemlja ranjiva na cenovne šokove. Cene koje plaćaju lokalni stanovnici u ovim gradovima dostigle su rekordne visine, zajedno sa Berlinom, Kopenhagenom, Briselom, Atinom i Pragom.
Međutim, u izveštaju se navodi da su cene električne energije za domaćinstva nastavile sa „trend rasta u oktobru“, ali su bile na "mnogo nižem obimu" nego prethodnih meseci. Cene struje pale su u Rigi (29%), Talinu (22%), Oslu (10%), Madridu (9%), Helsinkiju (6%), Zagrebu (3%) i Parizu (2%).
Novi roman Gorana Markovića 🧐: DOKTOR D. 📙
Autor: redportal.rs
