Inženjeri sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) razvili su novi pametni materijal koji reaguje na rastezanje ili pritisak promenom boje. Na njemu je čak moguće i kodirati tajne poruke i sve je to zahvaljujući njegovoj mikroskopskoj strukturi, a ne hemijskim aditivima ili bojama. Tehnologija koju su koristili za ovaj futuristički materijal zapravo potiče iz 1891.
U toj godini je Gabrijel Lipman izumeo ovu tehniku kao način da se napravi fotografija u boji pomoću ogledala i posebne emulzije, gde se slika utiskuje nakon što se odbije od ogledala. Iako je star preko 130 godina, u određenim aspektima ostaje bez premca. Lipman je za to dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1908.
Diplomirani istraživač MIT-a Bendžamin Miler primenio je Lipmanovu tehniku na savremeni holografski materijal. Slično Lipmanovoj emulziji, ovi materijali reaguju na svetlost, ali priprema može trajati nekoliko minuta, a ne dana.
Kako je objavljeno u Nature Materials, Miler i kolege su prvo postavili materijal na aluminijumske limove (površinu nalik ogledalu) i projektovali slike na uzorak. Zatim su ga ogulili i postavili na crnu silikonsku podlogu za podršku. Kako se materijal rastezao, strukture nanorazmera su se pomerale tako da su počele da reflektuju različite talasne dužine, neke od njih nevidljive našim očima.
Tim je pokazao da je proizvodnja takvog materijala savršeno skalabilna i sada se istražuju njegova svojstva. Film je dovoljno osetljiv da zabeleži otiske novčića, pa čak i otisaka prstiju koji se nalaze na njemu.
- Skaliranje ovih materijala nije trivijalno, jer morate da kontrolišete ove strukture na nanoskali. Sada kada smo uklonili ovu prepreku skaliranja, možemo istražiti pitanja poput: Možemo li koristiti ovaj materijal da napravimo robotsku kožu koja ima osećaj dodira poput čoveka? I da li možemo da kreiramo uređaje koji osećaju dodir za stvari kao što su virtuelna proširena stvarnost ili medicinska obuka? To je veliki prostor koji sada gledamo - objasnio je Miler.
Osim robota, takav materijal bi mogao da se koristi u pametnim tekstilima kao što su zavoji koji prate pritisak, nešto što ne bi bilo moguće sa Lipmannovom originalnom emulzijom.
- Lepota ovog rada je činjenica da su razvili jednostavan, ali izuzetno efikasan način za proizvodnju fotonskih struktura velike površine. Ova tehnika bi mogla da promeni igru za premaze i pakovanje, kao i za nosive uređaje - rekla je Silvija Vinjolini, profesorka hemije i biomaterijala na Univerzitetu u Kembridžu, koja nije bila uključena u studija.
Bumbari mogu da osete bol 🐝
Ilonu Masku podigli spomenik vredan 600.000 dolara 🤑
Autor: redportal.rs
