Stanje javnog duga u Srbiji je takvo da istovremeno i opoziciju i medije koji su pod njihovom kontrolom baca u histeriju, jer ne mogu da prihvate da je i u najvećoj ekonomskoj krizi i dalje pod kontrolom i da iznosi 53,7%, naveo je na Fejsbuku ministar finansija Siniša Mali.
- Sa druge strane, imate prosek javnog duga evro zone koji će po projekcijama na kraju ove godine iznositi 93,6%. Pre samo nekoliko godina naš javni dug je dostizao preko 70% BDP-a, i to isključivo kao posledica lošeg ekonomskog upravljanja onih koji nas sada kritikuju. Danas, usred jedne od najvećih kriza koja se rasplamsava, srpski javni dug je u dogovorenim mastrihtskim okvirima, u zoni sigurnosti iz koje nema nameru da se pomera. Pošto su medijima pod kontrolom opozicije tema postale i garancije države, treba znati da je usled pojačane kontrole izdavanja garancija prethodnih godina garantovani javni dug skoro prepolovljen i beleži pad sa 2,8 milijarde evra koliko je iznosio na kraju 2013. godine, na 1,6 milijardi evra na kraju oktobra 2022. godine - napisao je ministar finansija.
- Učešće garantovanog javnog duga u bruto društvenom proizvodu je palo na 2,6% na kraju oktobra 2022. godine, sa čak 7,9% koliko je iznosilo na kraju 2013. godine, objasnio je on.- U istom periodu je došlo i do pada garantovanog duga u ukupnom javnom dugu na 4,9% sa 14,1%. Opet suprotno onome što neki pišu, u skladu sa Zakonom o javnom dugu, u stanje garantovanog javnog duga uključen je ukupan iznos iskorišćenih, a neotplaćenih sredstava kredita. Dakle, iako sam mnogo puta objašnjavao u poslednjih nekoliko meseci, nije mi teško da ponovim – srpske javne finansije su stabilne, na današnji dan na računu imamo 293,6 milijardi dinara, nismo prezaduženi i osim u ludim nadanjima i snovima opozicionih kritičara, nismo na ivici propasti. A u svežem sećanju nam je kako propast tačno izgleda. Propast je, podsetiću, kada ste u prethodnoj krizi započetoj 2008. godine u rekordnom roku doveli zemlju do bankrota, propast je kada niste baš ništa uradili da zaštitite građane Srbije od inflacije, a morali ste i to vam je morao biti apsolutno najvažniji zadatak, propast je što svaki četvrti građanin Srbije nije imao posao, nije mogao da izdržava svoju porodicu, propast je i prosek zarada u novčanicima onih građana koji su imali sreće da su zaposleni a koji se kretao ispod dostojanstva, sa jedva preko 300 evra, propast je urušavanje kompletne privrede koju ste spustili na kolena dok ste slegali ramenima pozivajući se na krizu. Tako, ukratko, izgleda propast. A brojke u koje danima pokušavate da proniknete, da izmislite drugi kontekst i izmestite iz svetskih okvira su primer kako izgleda – borba. Borba za građane, borba da zemlja ne posustane, da ekonomski rast ne uspori, da se ne zatvaraju radna mesta, da ne pada standard. I ona danas nam daje prosečnu platu iznad 720 evra, rast bruto domaćeg proizvoda u godini kada su mnogo jače ekonomije pred recesijom, nikada veće strane direktne investicije u iznosu od 3,4 milijarde evra u prvih 10 meseci ove godine. Borbu da se ublaže efekti inflacije na život građana, borbu da Srbija nikada više ne bude prezadužena zemlja bez ekonomske snage da zaštiti privredu, radna mesta, rast, građane - navodi Siniša Mali.
Autor: Novosti.rs
