Dve trećine mladih, na globalnom nivou, ne stiče osnovne veštine koje bi trebalo da nauče u školi, pokazalo je novo istraživanje minhenskog instituta IFO.

- Ovo su alarmantne brojke - kaže Ludger Vesman, direktor Centra za ekonomiju obrazovanja u IFO-u.

Procenat za Veliku Britaniju iznosi 19 odsto, za SAD 24,7, a za Kanadu 14,9 posto, dok za Estoniju, na primer, iznosi samo 10,5 procenata, navodi se u saopštenju instituta dostavljenom Tanjugu.

- To znači ukupan gubitak od 700 biliona dolara globalne ekonomske proizvodnje tokom preostalog dela ovog veka - navodi istraživačica IFO-a Sara Gust.

Cifre se kreću od 24 odsto u Severnoj Americi i Evropskoj uniji do 89 procenata u Južnoj Aziji i 94 posto u podsaharskoj Africi. U 101 zemlji taj uprocenat je preko 50 odsto, a u 36 zemalja čak i iznad 90 odsto.

- Svet nije ni blizu postizanja ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Ovo je tragično jer ne samo da obrazovanje ima dubok uticaj na sudbinu pojedinca, već je i najvažniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, čiji je značaj veći od pristupa autoputevima, železnicama ili brzom internetu - kaže Vesman.

Za novu studiju, istraživači u IFO-vom Centru za ekonomiju obrazovanja radili su sa ekspertom Stenford Univerziteta na izradi metrike za upoređivanje pojedinačnih podataka o rezultatima koje su učenici ostvarili na brojnim međunarodnim i regionalnim testovim iz matematike i nauke na globalnom nivou.

Na ovoj skali, osnovne veštine su definisane kao najniži nivo osposobljenosti po PISA metodiologiji. Taj nivo uključuje sposobnost rešavanja jednostavnih, rutinskih problema, ali ne i sposobnost primene najjednostavnijih formula, izvođenje zaključaka ili tumačenje rezultata.

pročitajte još

Prva akcija Unije poslodavaca i Instituta za razvoj položaj žena nakon porodiljskog

pročitajte još

Nemački instituti znatno srezali prognoze za 2022. i 2023. 📉

pročitajte još

Brnabić otvorila Razvojni centar LUXSOFT u Beogradu 💪

Autor: Tanjug