Ako vas uvek boli glava pred ciklus, moguće je da imate menstrualnu migrenu od koje pati veliki broj žena.
Simptomi su specifični i lako ih je prepoznati u odnosu na običnu glavoboljuu.
Ovu specifičnu glavobolju karakterišu ponavljani napadi intenzivnog pulsirajućeg bola u jednoj polovini glave, udruženog sa mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost, zvuke i mirise, koji traju najmanje 4 sata a nekada i do 3 dana.
Istraživanja vezana za ulogu hormona u nastanku ove glavobolje podstaknuta su zapažanjem da se napadi migrene kod žena veoma često javljaju vezano za menstrualni ciklus, a da su tokom trudnoće i u menopauzi značajno ređi. Ukoliko se glavobolja migrenskih karakteristika javlja u najmanje dva od tri menstrualna ciklusa žene i to vremenski blisko povezana sa menstruacijom, onda govorimo o menstrualnoj migreni.
Procenjuje se da se od 3 do 10 odsto žena širom sveta pati upravo od ovog poremećaja, a 10 – 20 odsto njih pojavu prve migrene povezuje sa pojavom prve menstruacije. Analiza dnevnika glavobolja žena u reproduktivnom periodu pokazala je da je najveći rizik za pojavu migrenskog napada u periodu dva dana pre početka i tokom prva tri dana menstruacije. Međutim, čista menstrualna migrena ipak nije tako česta, jer se kod mnogih žena napadi javljaju ne samo tokom menstruacije, već i u drugim danima menstrualnog ciklusa, pa se kod njih može postaviti dijagnoza „migrene povezane sa menstruacijom“. Pored menstruacije, poremećaji ustaljenog ritma budnosti i spavanja, stres, glad, žeđ ili alkohol identifikovani su kao provokatori migrenskih napada, pa se savetuje ženama sa migrenom da ih izbegavaju, te da žive ujednačenim ritmom, redovno spavaju, i redovno sprovode fizičku aktivnost.
Prema podacima iz kliničke prakse, napadi menstrualne migrene, u poređenju sa migrenskim napadima koji nisu povezani sa menstruacijom, su intenzivniji, teže se kontrolišu lekovima, duže traju, i dovode do većeg stepena funkcionalne onesposobljenosti. To se može delimično objasniti patofiziološkom osnovom ovog specifičnog poremećaja.
Ključna uloga u nastanku menstrualne migrene pripisuje se polnom hormonu estrogenu. Istraživanja iz sedamdesetih godina prošlog veka pokazala su da progesteron odlaže menstruaciju, ali ne i migrenu, dok estrogen odlaže migrenu ali ne i menstruaciju. Značaj fluktuacije nivoa estrogena na pojavu migrene potvrđen je i savremenim studijama kojim je utvrđeno da nagli pad estrogena, ali i hronično visoke koncentracije ovog hormona mogu da provociraju migrenski bol. Žene sa menstrualnom migrenom obično nemaju poremećen hormonski balans, već su samo pojačano osetljive na normalne hormonske promene koje se dešavaju tokom menstrualnog ciklusa. Kod njih se u predmenstrualnom periodu javlja sniženje endorfina u krvi, opioidnih neurotransmitera važnih u prirodnom procesu kontrole i suzbijanja bola, što nije slučaj kod žena sa nemenstrualnom migrenom. Pretpostavlja se da bi ovo mogao biti i jedan od razloga zašto su lekovi često slabije efikasni kod menstrualnih glavobolja.
Na menstrualnu migrenu trudnoća ima povoljan efekat. Skoro 90 odsto žena tokom trudnoće ima retke napade ili nema ni jednu migrensku glavobolju. Dugoročna prognoza migrene, pa i menstrualne je takođe uglavnom povoljna. Sa ulaskom u menopauzu smanjuje se učestalost gotovo svih vrsta primarnih glavobolja, a više od 60 odsto žena koje su pre menopauze patile od migrene, sa ulaskom u menopauzu više nemaju glavobolje.
Autor: Objektiv
