Filmski reditelj Lordan ZafranoviÄ je bio gost Jugoslovenske kinoteke povodom jubileja ā 60 godina svog stvaralaÅ”tva koja Äe biti upriliÄena retrospektivom njegovih filmova od 3. do 5. decembra.
Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan VujoviÄ istakao je da su svi iz direkcije ove filmske institucije sreÄni Å”to je tako veliki reditelj odluÄio da baÅ” ovde obeleži tako znaÄajan jubilej.
VujoviÄ je naveo da Äe se u sali DuÅ”an Makavejev 3. decembra otvoriti retrospektiva povodom 60 godina umetniÄkog stvaralaÅ”tva reditelja i scenariste Lordana ZafranoviÄa, uz razgovor sa autorom, i govor direktora Šinoteke Jugoslava PanteliÄa, a projekcije su besplatne.
- Za mene je ovo izuzetan dogaÄaj, da upravo u Šinoteci koju sam oduvek toliko voleo, obeležimo moj rad. Sa mojim ranim filmovima vraÄamo se u neko drugo vreme, te 1962. godine. SeÄam se da smo tada uživali u filmskim projekcijama Šinoteke - evocirao je uspomene jugoslovenski režiser, Äije je filmove za prikazivanje delom omoguÄila ÄeÅ”ka televizija i Hrvatski filmski arhiv.
Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiÄe programi posveÄeni slavnim autorima sa ovih prostora - osim Lordanu ZafranoviÄu, u planu je i omaž reditelju i snimatelju Šarpu AÄimoviÄu Godini, a krajem meseca premijerno Äe biti prikazana restaurisana verzija filma Šlakson (1965) Vojislava Šokana Rakonjca.
ZafranoviÄ je podsetio da je u to doba snimao amaterske filmove pre nego Å”to je otiÅ”ao na Äuvenu Filmsku akademiju FAMU u Pragu, gde su studirali Goran PaskaljeviÄ, SrÄan ŠaranoviÄ, Goran MarkoviÄ, Rajko GrliÄ, kasnije i Emir Šusturica.
Program u subotu Äe poÄeti razgovorom sa istaknuti filmskim autorom.
Prve veÄeri biÄe prikazano sedam njegovih, retko prikazivanih, kratkih igranih i dokumentarnih filmova koje je snimao joÅ” Å”ezdesetih godina.
U prva dva - PriÄa (1963) i Dnevnik (1964) ZafranoviÄ se pojavljuje i kao glumac.
Ti filmovi tada prikazivali su naÄin kako smo mislili, razmiÅ”ljali. Bila je to realna slika druÅ”tva, ulica, o koje Äe svedoÄiti generacije iza nas. Bio je to na neki naÄin proboj novog filma i osvajanje sloboda koje tada nisu bile moguÄe. Ta ostvarenja nagoveÅ”tavaju jednu buduÄu generaciju autora, podvukao je ZafranoviÄ i dodao da su ti filmovi bili nekako snimljeni na pola puta, nisu mogli da idu do kraja kako su želeli.
On je govorio da su njegovi kratki filmovi Valcer, moj prvi ples (1971), Ave Marija (1970) bili veoma interesantni sa svojim ideologijama u to vreme.
Potrebno je bilo da se razbijaju jakim udarcima na filmu ti kanoni graÄanske ideologije, i okoÅ”tale stvari i onda krenete neÅ”to novo, Å”to ume da traje dosta dugo. Ti filmovi su ocenjeni nulom zbog, kako su mi saopÅ”tili, zastranjivanja. A nisu mi nikad objasnili Å”ta im to znaÄi i gde u mojim filmovima nalaze zastranjivanje, istiÄe ZafranoviÄ.
Uz kratkometražna ostvarenja, 4. decembra biÄe prikazan i dugometražni igrani film Lacrimosa (Osveta je moja) koji je ZafranoviÄ snimio tokom egzila u ÄeÅ”koj 1995. godine
Poslednjeg dana, 5. decembra biÄe emitovan televizijski film iz perioda Jugoslavije Film o gostima i radnicima (1977), za koji ZafranoviÄ kaže da je tema samoupravljanje, bio je neko vreme zabranjivan, ali je kasnije iÅ”ao i na neke festivale kao Motovun.
O tim zabranama ZafranoviÄ se prisetio kada je davno uÄestvovao na festivalu sa prvim filmom Nedelja (1969), kada je prvu nagradu osvojio Živojin Žika PavloviÄ.
I kasnije su te zabrane krenule, to je bilo neÅ”to normalno, eto Žika PavloviÄ je bio zabranjen zbog svojih crnih filmova u vreme Crnog talasa. Situacija je bila takva i nije moglo drugaÄije, smatra scenarista i reditelj.
Lordan ZafranoviÄ rodom iz Maslinice, Å olte, diplomirao je književnost i likovnu umetnost na PedagoÅ”koj akademiji u Splitu.
Posle je studirao i diplomirao film i režiju u Pragu, na FAMU, jedan iz grupe jugoslovenskih režisera poznatih po nazivu PraŔka Ŕkola.
Njagovi najbolji filmovi su prožeti snažnom osudom nacionalizma, ratnih zloÄina i genocida u Drugom svetskom ratu.
Šao mlad je sa filmskom ekipom u vreme Jugoslavije radio je na snimanju blizu ustaÅ”kog logora Jasenovac, gde se prvi put susreo sa arhivskom filmskom graÄom, fotografijama, svedoÄenjima i dokumentima.o
Ovaj susret sa ustaÅ”kim zloÄinima u Jasenovcu na njega je ostavio zastraÅ”ujuÄi snažan utisak, Å”to je obeležilo njegovu bogatu karijeru sa remek delima Okupacija u 26 slika, Šrv i pepeo Jasenovca (1983), Pad Italije, VeÄernja zvona, Zalazak stoleÄa / Testament L. Z. i druge.
On se danas osvrnuo i na dugometražni film Lakrimosa (Osveta je moja).
Ponudili su mi jedan scenario koji je negde predstavljao prelazak iz socijalizma u demokratiju, zapravo poÄetak te kontrole nad nama. I danas nas stalno kontroliÅ”u, ima svuda postavljenih kamera. Taj film je bio dosta napadnut od strane ÄeÅ”ke, ne zbog estetike, nije im tu niÅ”ta smetalo, veÄ zbog ideologije, ocenio je reditelj i naveo da je film ipak imao uspeha po mnogim festivalima.
ZafranoviÄ je laureat mnogih nagrada, izmeÄu ostalog i Zlatna arena za režiju u Puli 1986. godine, i Aleksandar Lifka na Festivalu evropskog filma PaliÄ (2011), i mnogih drugih.
Film Lakrimosa nije bio dovoljno zapažen, veÄ je ostavljen po strani kao neko siroÄe bez roditelja. To je film o intelektualcu koji se ne snalazi u demokratiji, Å”to se deÅ”ava i dan danas, zakljuÄio je Lordan ZafranoviÄ.
Veliki reditelj uveliko snima svoj najnoviji igrani film Zlatni rez 43 prema Äuvenom starom scenariju pisca Arsena DikliÄa, takoÄe na temu strahova u Jasenovcu, gde igraju Predrag Miki ManojloviÄ, Željko DimiÄ - Džek DimiÄ, i drugi.
BANJALUKA: ZafranoviÄ najavio film DECA KOZARE o Jasenovcu
Filmski festival Merlinka u Domu omladine Beograda š„
Autor: Tanjug