Srpski srednjovekovni manastir Koporin je Despot Stefan Lazarević dao da se izgradi nakon bitke kod Angore, koja se dogodila 1402. godine. I ako ne postoje tačni podaci kada je manastir izgrađen, pretpostavlja se da ga je despot Lazarević sagradio ili u čast toga što je preživeo bitku, iako je u njoj bio teško ranjen, ili u čast svoje sestre Olivere, koju je uspeo da izbavi iz harema turskog sultana.
Istorija manastira Koporin, kao i brojnih srpskih svetinja bila je teška. Razrušen i opustošen više puta, značajniju obnovu dočekao je 1880. godine. Velika obnova Braničevske eparhije, kao i samog manastira, počinje u 20. veku sa episkopom Hrizostomom, koji je na tron episkopa braničevskog ustoličen 1952. godine.
1958. godine Koporin postaje ženski manastir. Ključni trenutak za ponovni razvoj manastira bio je dolazak devet monahinja iz manastira Ćelije kod Valjeva. U vreme mati Agnije Marić, manastir Koporin doživljava svoju renesansu: nov konak je napravljen 1962, trpezarija 1966, zgrada adaptirana u konačište za narod 1969, glavni konak 1977, dozidan aneks trpezariji 1988, „Prokin konak“ 1997.
Mošti Despota Stefana Lazarevića
Prilikom konzervatorskih radova, preduzetih u manastirskom hramu 1977. godine, u severozapadnom uglu broda crkve, ispod freske na kojoj je prikazan despot Stefan, pronađena je grobnica sa moštima. Prema otkrivenim moštima odmah je ispoljena izvesna rezerva. Verovalo se da je despot Stefan sahranjen u njegovoj zadužbini, manastiru Resavi, danas poznatom kao Manasija. Pojedini istraživači su, izneli tezu da su, kako je Manasija pljačkana i paljena mnogo puta, monasi u nekom od zbegova sklonili mošti despota Stefana. Da bi otklonio sve dileme i utvrdio pol i starost pronađenih moštiju, patrijah German je 1981. izrazio želju da se izvrši antropološki pregled.
Uz materijalnu pomoć Naučnog programa Radio-Televizije Beograd, obrazovana je stručna ekipa koja je izvršila pregled kostiju. Za vršenje ekspertize izbor je pao na dr Srboljuba Živanovića, antropologa koji živi i radi u Londonu. Konačan rezultat pregleda je tvrdnja dr Srboljuba Živanovića da kosti pripadaju despotu Stefanu Lazareviću. Trebalo je da prođe još šest godina, pa da 1989. godine mošti dobiju priznanje kakvo im pripada i budu vraćene u manastirski hram.
2006. godine je ponovo otvoreno pitanje gde se tačno nalazi grob srpskog vladara, a naučno-istraživački krugovi su trenutno grupisani oko dve struje: na pristalice teorije da je sahranjen u Koporinu, uz tvrdnju da skelet pronađen u Manasiji pripada Vuku Lazareviću, bratu despota Stefana i na pristalice tvrdnje da je sahranjen u Manasiji. Ono što se trenutno sa sigurnošću može tvrditi je da su mošti pronađene u Koporinu u biološkom srodstvu sa skeletom kneza Lazara.
Zanimljivosti i čuda
Manastir Koporin najviše je poznat po tome što u njega masovno dolaze parovi bez dece da se mole za porod. Monahinje iz manastira navode da nije poznat tačan broj bračnih parova koji su zahvaljujući molitvama u Koporinu dobili decu. One veruju da nerotkinjama pomaže molitva koja se čita nad ćivotom sa moštima jednog od najvećih srpskih svetaca - svetog despota Stefana Lazarevića.
Manastir ima i izvor lekovite vode, koji je, prema predanju, nastao na mestu gde je despot Stefan pao posle ranjavanja. Voda se odnosi i čuva poput bogojavljenske i daje se teškim bolesnicima.
Monahinje su jednom prilikom ispričale za medije i čudo koje se ovde dogodilo američkom ambasadoru. Pre nekoliko godina manastir je posetio američki ambasador. Saslušao je istorijat manastira, monahinje su ga ljubazno ugostile i pri rastanku poklonile par brojanica, kao i svakom zvaničnom gostu i ništa tu ne bi bilo neobično da posle mesec dana nije stiglo pismo od američkog diplomate.
Naime, ambasador ih je obavestio da su nakon posete manastiru, imali veliku saobraćajnu nesreću na Kosovu i Metohiji, da je auto potpuno uništen, ali da su svi putnici živi i dobrog zdravstvenog stanja. Ambasador je u pismu napisao da brojanicu nije skidao sa ruke i da veruje da mu je Svetitelj pomogao i sačuvao ga.
Autor: Redportal.rs
