Za hrišćane koji poštuju julijanski kalendar, Božić se proslavlja 7. januara, a dan ranije Badnje veče. Ipak, način na koji se slave se razlikuju od porodice do porodice. Ne slavi se jednako ni u svim krajevima Srbije, a ni kod Srba u rasejanju.
Međutim, kako god ga slavili, Badnji dan i Božić ne menjaju svoju suštinu. Oni su uvek najvernije sećanje na rođenje Isusa Hrista, dan od kojeg ceo svet meri vreme nove ere. I otuda naziv Božić. Kako je to svojevremeno objasnio vladika Danilo Krstić, poznat po tome što je bio veliki duhovnik, reč Božić znači da nam se rađa Bogić, da se Bog rađa kao dete. Zapravo, reč je o deminutivu reči Bog.
A kako ga dočekujemo? Badnji dan, dan na koji poste i oni koji ne poštuju ceo Božićni post, predstavlja dan pripreme za veliki praznik.U selima i prigradskim naseljima, rano u zoru na Badnji dan, domaćin sa sinovima odlazi u obližnju šumu da donese badnjak. Stablo hrasta ili cera simboliše drvo koje je pravedni Josif naložio u pećini da bi se Bogomladenac ugrejao, a vezuje se i za drvo na kojem je Hrist razapet.
Naziv badnjak povezuje se sa rečju bdeti, jer se misli na bdenje dok se čekalo rođenje Isusa.Po nekom nepisanom pravilu, bira se stablo koje domaćin može da ponese na leđima. Kada pronađe baš takvo drvo, on ga pozdravlja okrenut ka istoku, prekrsti se i počinje sa sečom. U drugim krajevima, badnjak se posipa kukuruzom i poliva vinom pre nego što se seče i to ne bilo kako već sa tri snažna udarca. Tako isečen badnjak, naslanja se na kuću gde ostaje do večeri. Tada se unosi zajedno sa pečenicom – mesom koje je pripremljeno prethodnog dana – na Tucindan. U kuću se unosi i slama koja simboliše slamu na kojoj se Isus rodio. Ako u kući postoji peć, jedno od tri dela badnjaka odmah se loži. Unošenje slame poseban je trenutak, tada svi ukućani čitaju molitve, čestitaju jedni drugima praznik i sedaju za trpezu. U drugim krajevima domaćin sa badnjakom obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a za njim idu žena i deca kao pilići. On baca orahe u na sva četiri kraja kuće što je žrtva koja se prinosi precima. Negde kvocaju i žene, bacajući iz kecelje bombone i voće dok deca veselo za njima sakupljaju dragocene darove. Na Badnji dan hrana je obavezno posna, a nezaobilazni su prebranac, riba i druga posna jela. Uveče se odlazi u crkvu, gde se u glavnom u porti organizuje paljenje badnjaka, služi kuvano vino i poslastice koje žene donesu od kuće.
Božić, koji se proslavlja sledećeg dana, 7. januara po julijanskom kalendaru, najsvečaniji je praznik jer se vezuje za divne običaje i rituale.
Osoba koja ranom zorom prva dođe u kuću, naziva se položajnik. On pozdravlja sve ukućane pozdravom: “Hristos se rodi”, a oni mu odgovaraju sa: “Vaistinu se rodi”. Položajnik džara vatru paleći badnjak i posipa kuću žitom, želeći domaćinu sve najbolje u Novoj godini. On ostaje kao gost u kući, a domaćica mu sprema kolač i daruje poklonima. Simbolički, položajnik predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa istoka i došli Hristu na poklonjenje.
Ujutru se odlazi u crkvu na liturgiju, gde se na Božić pričešćuju svi oni koji su postili prethodnih nedjelja. Po povratku postavlja se ručak. Na stolu su obavezna pečenica, česnica, koju domaćica priprema dan ranije i u koju stavlja novčić. Uvek je lomljenje česnice poseban doživljaj. Smatra se da onaj ko sebi odlomi komad u kojem se nalazi novac ima sreće tokom čitave godine. Česnica je ime dobila po tome što se mesi u čest (čast) rođenja Isusa Hrista i uvek se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Domaćin seče i pečenicu, najpre levu plećku, deo rebara i srce. Posle čitanja molitve seda se za trpezu koja je uvek bogata i ukusna.
Tako je na selu i srednama u kojima domaćin ima mogućnosti da ode u šumu i ispoštuje običaje. Međutim, u gradovima, gde najveći broj ljudi živi u višespratnicama, u stanovima nema mogućnosti da se ispoštuju veliki deo ovih običaja. U gradovima se umesto celog drveta u kuću unose grančice badnjaka i manja količina slame, koje se zajedno sa pečenicom stavljaju kod slavske ikone. Obavezno se zapale sveća i kandilo jer oni simbolišu vatru i ognjište i onda se čitaju molitve. Božić je prvenstveno porodični i dečji praznik jer slavi rođenje deteta koje je spasilo ceo ljudski rod. Zato atmosfera u kući treba da bude prijatna, puna ljubavi. To je jedan od retkih dana kada je cela porodica na okupu.
OGLASIO SE PATRIJARH PORFIRIJE
Autor: novagodina.rs
