Grob koji su arheolozi identifikovali kao vikinški i koji pripada ženi ratnici, zapravo je grob slovenske devojke koja je poreklom iz današnje Poljske. Skelet u grobu je otkriven pored vikinške sekire na nekropoli iz vikinškog perioda na ostrvu Langeladn u Danskoj. Sam grob je davno otkriven, ali niko do sada se nije pozabavio pitanjem porekla oružja u njemu.
Kako objašnjava Leszek Gardeta, arheolog i specijalsta za vikinški period sa Departmana za Skandinavske jezike i Literaturu Univerziteta u Bonu:
Do sada niko nije obratio pažnju na činjenicu da sekira koja je otkrivena u grobu dolazi iz regiona južnog Baltika, najverovatnije iz današnje Poljske.
Gardela, koja je na čelu studije koja se bavi ženskim grobovima 9. i 10. veka iz Skandinavije uz koje je otkriveno naoružanje, objašnjava da ni sama sekira niti forma pogreba i sahranjivanja ne ukazuje da je upitanju vikinški grob. Mnogo je verovatnije da je žena iz današnjeg regiona Poljske, što bi značilo da je slovenskog porekla.
Prisustvo slovenskih ratnika u Danskoj je značajnije nego što se pre mislilo; To smo zaključili na osnovu novih nalaza. Samo ostrvo je tokom srednjeg veka bio pravi centar mešanja slovenskih i skandinavskih uticaja.
Ženski grob je jedan od 30 grobova iz Skandinavije koji u sebi nose tela žena iz perioda 9. i 10. veka sahranjenih sa oružjem. Najčešća oružja sa kojima su sahranjivane bile su sekire, ali (u manjem broju slučajeva) bilo je i grobova sa vrhovima strela i sa kopljima.
U pisanim izvorima vikinškog perioda se takođe srećemo sa ženskim ratnicama, koje se u slobodnom prevodu nazivaju device štita. Međutim, oružje koje je otkriveno u grobovima ne mora da znači da je korišćeno u borbi niti njihovo prisustvo označava da je u pitanju ratnica koja je sahranjena.
Neke od sekira su toliko loše očuvane, da detaljnija analiza na njima jednostavno nije moguća. One koje su u boljem stanju izgledaju da su ostavljene u grobu odmah pošto su i iskovane. Moguće da tako izgleda samo jer su oštrice bile naoštrene pre polaganja u grob, te na njima nema tragova korišćenja, ali je verovatno da su mnoge sekire načinjene samo sa ciljem da se polože sa telom kao dar.
Iako device štita pa i same Valkire (viša bića u formi žena ratnika, koje nose preminule ratnike u boju u Valhalu) se pojavljuju često u islandskim spisima i svernjačkim sagama, pored njih se takođe pojavljuju i zmajevi, trolovi, patuljci, džinovi i vilenjaci - zbog čega je teško razdvojiti mit od realnosti.
Ukupno posmatrano najveći problem predstavlja loša očuvanost skeleta. Mnogi grobovi su identifikovani kao ženski samo na osnovu tradicionalno ženskih predmeta koje znamo da su polagani sa telima u pogrebnim ritualima.
Srećom ovde je skelet očuvan u dovoljnoj meri da se može definitvo odrediti pol, mada na osnovu ostataka ne može se odrediti uzrok smrti.
Kako Gardela veruje, vikinške žene su retko rukovale oružjem, a čak i tada uglavnom u religijskim ritualima ili u samoodbrani. Ipak, sve dok ne saznamo više o tome kako je vikinško društvo struktuirano sve što možemo da uradimo je da špekulišemo o ulozi žena ratnika.
Na kraju moramo reći, sve je više i više dokaza da žene ratnice i device štita nisu uopšte bile toliko deo mita koliko njihove božanske koleginice valkire. 😃💪
Izvoz iz Nemačke u neočekivanom padu
Putin naredio prekid vatre tokom božićnih praznika 🫡🤗
Pele dobio ulicu u Rio de Žaneiru
BODIROGA: Interes Evrolige je da Kampaco igra! 🏀
Autor: redportal.rs