Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 13. decembra, proslavljaju Svetog apostola Andreja Prvozvanog.
Sveti Andrej Prvozvani je prvi pozvan od Sina Božijeg da mu se pridruži na putu osvešćivanja i učenja naroda o novoj veri - hrišćanstvu. On dolazi Vitsaide oko 6. p.n.e, po zanimanju je bio ribar. Pre nego što je pozvan od Isusa, Andrej je bio učenik Svetog Jovana Krstitelja. Po pristupanju Andrej je poveo i brata Svetog Petra.
Na praznik Duhovi ili pedesetica, po silasku Duha Svetog kockom su određivali ko će u kojim zemljama pripovedati, Svetom Andreju je zapalo da širi veru u Vitiniji, Proponditidi, Halkidonu, Vizantiji, Trakiji, Makedoniji, sve do Crnog mora i Dunava.
U toku propovedanja Jevanđelja ovaj svetitelj je pretrpeo mnoga mučenja. U gradu Patre, je od teške bolesti iscelio čoveka po imenu Sosija, nakon tog čuda je većina stanovnika toga grada primila hrišćanstvo. U tom gradu su stanovali brat i žena carskog namesnika Egeata. On je zbog toga naredio da uhapse i muče Andreja. Posle teških muka stavili su ga na krst. Iako je narod hteo da ga skine sa krsta, po naredbi Egeatevoj vojsnici nisu dozvolili. Predpostavlja se da je umro u novembru 62. godine n. e. Njegove mošti prenete su u Carigrad, a potom je glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka se nalazi u Moskvi.
Svetog apostola Andreja proslavlja i kraljevska porodica Karađorđević. Po predanju Karađorđe se zavetovao svetom Andreju 1806. posle oslobođenja Beograda od turske vlasti. Kralj Petar I je tu tradiciju nastavio proslavljavši kao krsnu slavu.
Sveti Andrej Prvozvani je apostol Carigrada i Rusije, a bio je i patron Ruskog carstva i doma Romanovih.
IZVOR: IG / Телевизија Храм
Prema verovanju Sveti Andrej Prvozvani se smatra zaštitnikom velikih životinja. Nekada su mečkari slavili ova praznik verujući da ovaj svetac kroti medvede i pse, te da putuje jašući na ovoj zveri. Na Homolju dan Svetog Andreje nazivaju Mečkindan. U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz za medvede, koji se ostavljao da prenoći na krovu, pa ako ga mečke ne pojedu, onda ga ukućani pojedu ujutro. U Šumadiji se ne štavi koža niti se bilo šta sa njom radi. Takođe, vodeničari su skupljali priloge u brašnu, od koga prave hleb za mečku, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
Autor: redportal.rs
