Potresna priča o tragediji 4 porodice na osnovu koje gledalac može rekonstruisati priče drugih hiljada i hiljada proteranih 💔
Hrvatska vojna zločinačka operacija Oluja trajala je 4-8. avgusta 1995. godine. Završena je masovnim ubijanjem i proterivanjem srpskog stanovništva sa vekovnih ognjišta, spaljivanjem domova i traumama od kojih se mnoge žrtve ove akcije i dan-danas oporavljaju. 😥
Slike dece i staraca u koloni, majke sa bebama u povoju, mladih i starih, danas se uglavnom dele tokom dana akcije. Ipak mlađe generacije o akciji Oluja znaju malo ili nimalo. Pored obeležavanja stradanja koje se sada već svake godine organizuje na nivou države, operacija Oluja je prvi put ekranizovana i na filmskom platnu. 🎬 U stvari, u pitanju je serija od 12 epizoda pretočena u film koji je juče na specijalnoj projekciji prikazan za novinare, a u utorak 17. januara doživeće veliku filmsku premijeru u MTS Dvorani.
Scenario i režiju potpisuje Miloš Radunović, koji iako nije imao neposredno lično i porodično iskustvo u Oluji, donosi potresnu priču o tragediji 4 porodice, na osnovu kojih gledalac može rekonstruisati tragedije drugih hiljada i hiljada proteranih. 💔 Miloš kaže da mu je to i bio cilj, da od statistike stvori doživljaj, koji ne treba nikada više da se ponovi:
Svi mi znamo šta se tu desilo, ali te brojke od 250.000 ljudi postale su samo statistika, kao jednu cifru da izgovorite. Čovek kad pogleda film, pa preživi, čini mi se nekako će drugačije gledati. To mi je bio cilj. 🤷🏻♂️ To nije samo statistika i geopolitički događaj, nego priča šta je taj nesrećni narod preživeo. 😥💔 Čak nisam mogao da stavim sve koliko toga ima, trajala bi priča mesecima...
Radunović je ekranizaciju stradanja započeo najpre razgovorima sa svedocima akcije. Tih razgovora bilo je na desetine, a slušati tragične priče nije bilo lako.
Malo kad pričate sa tim ljudima, oni imaju i zadršku da pričaju o tome. Svima im treba par dana da se opuste, a kad se opuste, onda bude teško da se ispriča. 😔
Kao i uvek kada je u pitanju ekranizacija velikih istorijskih tema, kritike i negativni komentari postoje. Neki od umetničkog filma očekuju dokumentarac sa činjenicama, neki naklonjenost više ili manje jednoj strani, ali Miloš kaže da je film zamislio drugačije: 👇🏻
Nisam uopšte hteo da se bavim politikom. Mali čovek uvek strada u ratu, a njega niko ne spominje. Uvek je to kolaterala. Uvek se priča o političarima, vojsci, a mali čovek je važan. 💗 Oni su zaslužili da im podignemo filmski spomenik ako je to moguće.
On kao scenarista i režiser nema posebne ciljeve osim ovog: 👇🏻
Imam troje dece i verujte mi da mlađa generacija i ne zna šta nam se desilo, a mislim da je važno da znamo šta nam se desilo. Da oprostimo, ali da ne zaboravimo... A mi obično idemo obrnuto: zaboravimo, a ne oprostimo.
Na negativne komentare i kritike se ne obazire, jer neretko ih daju oni koji nijedan kadar nisu videli, ali ne veruje ni da će ovaj film dovesti do nekog pomirenja ili preispitivanja u regionu: 👇🏻
Sumnjam jer na Balkanu još niko nikome nije oprostio, ali ja bih voleo da se nešto ovako nikada više ne ponovi.
U snimanju filma Milošu je, prema njegovim rečima, dosta pomogao glumac Jovo Maksić, koji u filmu igra Iliju Mandarića, koji za razliku od Radunovića u Oluji ipak ima neposredno lično iskustvo, ali nerado o tome govori.
Ja sam deo tog istorijskog trenutka. Zato ovo doživljavam malo subjektivno, ne mogu biti objektivan. Velika je odgovornost prema tim ljudima i da se to sve prenese. Ne pričam o sebi. Ja sam hvala Bogu živ i zdrav. Kao što je Miloš rekao, žrtve postaju statistika, ja želim da se nikada, nigde, ni najcrnjem neprijatelju ovo više ne ponovi.
I Jovo je iz svog ugla potvrdio da je ovo univerzalna priča o stradanju "običnog čoveka":
Ovo je zlo vreme. Rat je zlo vreme. Najviše strada običan narod, običan čovek. E, to nam je bio cilj, da prikažemo priču o običnom čoveku koji najviše strada. Političari sednu, popiju piće i to je to. A ovo je opelo tom običnom čoveku koji strada, i i dalje strada.
Kada je u pitanju period nastajanja filma, obeležili su ga lepi, ali i, nažalost, tragični momenti, koji su na Maskića ostavili veliki trag: 👇🏻
Srodili smo se, družili i zajedno izgurali ovaj film. 💪🏻 Pomogao sam Milošu koliko mogu, ali ovde nisam bitan ja, bitna je ova tema, ovaj film. Mi smo, recimo, imali i lektore, da bi nam približili taj jezik koji je sada i arhaičan. Nažalost, dvoje ljudi nije doživelo premijeru ovog filma.💔 Davoru Janjiću ovo je i bila poslednja uloga. Drugi naš kolega život je dao na Tari za ovaj film, tako da su emocije pomešane. Bio bih najsrečniji da su ta dvojica ljudi ovde sa nama. 😥💗
IZVOR: IG / oluja.official
Glumac Ljubiša Milišić igra jednu od najtragičnijih uloga u filmu. 💔 Ni on, kao ni ostale kolege, nije sklon reakcijama na komentare različite prirode.
Dok smo snimali film, imali smo zajednički osećaj da tako treba. 🤷🏻♂️ Da smo imali neki negativan osećaj, ne bismo verovatno ušli u proces. Pošto smo tu gde smo, gledali smo da se bavimo glumačkom i filmskom, a na kraju i nekom istorijskom istinom koja se dešavala tim ljudima. 😔
IZVOR: IG / oluja.official
Autor: Sanja Vuković
