Toliko o The Jetsons. Leteći automobili, plutajući gradovi i robotske sluge nikada se nisu dogodile. Decenijsko usporavanje „ometajućih“ otkrića, detaljno opisano u novom izveštaju koji se bavi naučnim studijama i izdatim patentima, može biti jedno od objašnjenja.
Više od jedne decenije, naučnici i ekonomisti su zabrinuti da je revolucionarnih izuma sve manje. Tamo gde je početak 20. veka doneo nove inovacije koje su se kretale od aviona do atomskih bombi, u poslednjih nekoliko godina došlo je do „usporavanja inovacija“ u stopi pronalaska, čak i kada su u pitanju sve veće investicije u istraživanje.
- Mnogi finansijeri koji stoje iza nauke i tehnologije su se raspravljali ili predlagali da nam je potrebna veća remetilačka nauka i tehnologija da bismo se nosili sa klimatskim promenama i drugim velikim društvenim izazovima, samo na neki način da rešimo ove veoma važne probleme - rekao je Istraživač inovacija Univerziteta u Minesoti Majkl Park, autor nove analize u časopisu Nature. Iako je sirovi broj radova i patenata eksplodirao u poslednjih pola veka, rekao je Park, procenat ometajućeg rada opada u svim glavnim oblastima.
Niste ludi – ovo se zapravo dešava, rekao je Johan Ču, docent za sistemsku dinamiku na MIT Sloan školi za menadžment, koji nije bio deo studije. Živimo u svetu koji se veoma razlikuje od 1950-ih, gde ste mogli da napravite fundamentalni napredak, do sveta u kome je to postalo veoma, veoma teško izvodljivo.
U naučnim disciplinama, padovi indeksa poremećaja od 1945. do 2010. kretali su se od 91,9 posto u društvenim naučnim radovima do 100 posto u studijama fizike, sa strmim padom do 1970-ih, a zatim sporijim padom koji se smanjuje do 2010. godine. patenata, od 1980. do 2010. godine, pad se kretao od 78,7 procenata pada u „računarima i komunikacijama“ do pada od 91,5 procenata u kategorijama „lekovi i medicina“, obe prate sličnu krivu.
Potkrepljujući rezultate, studija je otkrila da se tokom vremena odražava opadanje jezika koji se koristi u radovima i patentima, sa manjim brojem uvođenja novih reči, a glagoli poput napraviti i proizvesti se pojavljuju ređe, dok se oni poput poboljšati pojavljuju češće. Sve više naučnika i pronalazača sve više radi na sve užim i užim putevima znanja, zaključuju Park i njegove kolege, a mnogo ređe proizvode revolucionarne radove.
Ali zašto je došlo do ukupnog pada otkrića kao udela svih istraživanja i patenata nije baš jasno, ipak postoje određene teorije.
Voće koje nisko visi
Jedna popularna teorija o padu produktivnosti i inovacija viđena poslednjih decenija je da je sve voće koje nisko visi već uzeto u godinama procvata nauke posle Drugog svetskog rata. Drugačije rečeno: polje može doći do svog fundamentalnog otkrića samo jednom. To bi učinilo razumljivim da istraživači sada moraju brže da pedaliraju samo da bi nastavili da prave revolucionarna otkrića.
Univerzum bez čuda
Ali takvi popravci više liče na flastere nego na rešenja, rekao je Ču sa MIT-a. On vidi trend opisan u radu kao simptom veće slabosti, koji se ogleda ne samo u usporenom rastu ekonomske produktivnosti, već i u nastavcima filmova o superherojima koji pune bioskope, a ne u originalnim delima, i u nastavcima video igara koji takođe imaju najveću prodaju. Očekivanja. Živimo u svetu u kome imamo obilje izbora o tome kako ćemo provoditi vreme, rekao je Ču. Poput naučnika opterećenih bremenom znanja u svojoj disciplini koji ih tera na sve manje i manje specijalnosti, svi se suočavaju sa sličnim teretom u poslu i svakodnevnom životu.
Mislim da je postojao period možda oko Drugog svetskog rata ili nešto ranije kada je posvetiti više resursa stvaranju više stvari bio pravi odgovor i to je funkcionisalo izuzetno dobro u smislu nauke i u pogledu svega ostalog, rekao je Ču. Ali dođete do sada, a mi smo zadržali tu vrstu istog industrijskog načina razmišljanja „više je bolje“, i imamo više naučnika i više radova i više časopisa i svih ovih stvari. Ali na kraju dana, čini se da posedovanje svega toga mnogo više ne dodaje toliko ometajuće ili dalekosežnije znanje.
🎶 The 1975 otvaraju 4-dnevni ARSENAL FEST 2023. 😎
📍 BEOGRADSKI POBEDNIK romanu PAPIR Gorana Petrovića 📖
Autor: RedPortal
