O jogi se uči na prvoj godini bogoslovskog fakulteta, navodi se u saopštenju
Nakon što se na pojavio snimak episkopa Grigorija u kojem kaže da se raspitao o jogi i da je pravoslavni hrišćani mogu praktikovati, na zvaničnom sajtu Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve objavljeno je saopštenje pod naslovom Ne širite smutnju promocijom joge.
Episkop diseldorfski i nemački Grigorije je u izjavi naveo da o jogi zapravo ne zna skoro ništa, ali da se raspitao kod lekara i fizioterapeuta, te da misli kako na fizičkom planu jogu mogu praktikovati i pravoslavni hrišćani:
Iskreno govoreći, ja o jogi skoro da ne znam ništa. U duhovnom smislu stvarno ne znam ništa. Shvatio sam da je to i duhovna sfera, ne samo fizička. (...) Ali nije u našoj tradiciji duhovnoj, pravoslavnoj, da o bilo kome drugome govorimo ružno, pogotovo ako o nečemu ili nekome ne znamo ništa, kao što na primer ja ne znam o jogi. Jedino što znam i što sam se raspitao kod lekara i fizioterapeuta je to da joga stvarno daje neke vežbe koje su vrlo korisne za ljudsko telo. I ono što sam čuo od ljudi koji su se time bavili na nekom fizičkom nivou, ne duhovnom, je to da se tu čovek može naučiti strpljenju, jer te vežbe iziskuju dugotrajni trud, strpljenje i rad. Prema tome, ako ste dobar hrišćanin, ukorenjen u svojoj tradiciji, možete na fizičkom planu i da vežbate i te vežbe.
Ovaj snimak je pokrenuo ozbiljnu polemiku na društvenim mrežama. Među učesnicima diskusije našao se i jerej Marko Jevtić, ugledni sveštenik iz Mladenovca, koji je naveo da ga mnogo vernika pita za mišljenje povodom ovog stava episkopa Grigorija:
Meni bi se baš svidelo kada bi vladika najpre saznao malo više o onome što govori. I to da sazna od onih koji se time bave, a ne od fizioterapeuta.
Juče je i na zvaničnom sajtu Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve objavljeno saopštenje u kojem se navodi da je crkva u obavezi da svoj stav o duhovnom životu pravoslavnih hrišćana učini javnim, ali i da ga ne nameće nikome.
Takav je i slučaj sa aktuelnim promocijama kultova dalekoistočnog porekla i raznoraznih gurua i njihovih praksi. U takve dalekoistočne prakse spada i joga, u čiju se afirmaciju, nažalost, uključio i jedan srpski pravoslavni episkop. S obzirom da se bitne informacije o jogi dobijaju već na prvoj godini osnovnih sudija bogoslovskih nauka u okviru predmeta Istorija religije, niti jedan svršeni student ili čak doktor bogoslovskih nauka ne može osnovano tvrditi da nema nikakva saznanja o jogi.
U saopštenju se podseća na stav koji je Sveti sinod Atinske arhiepiskopije zauzeo 2015. godine da joga jeste deo hinduističke religije i kao takva ne predstavlja vrstu fitnesa, te da je apsolutno nespojiva sa pravoslavnom hrišćanskom verom.
Posebno naglašavajući da poštuje slobodan izbor svakoga da bira svoj duhovni put, da li će biti pravoslavni hrišćanin ili poštovalac i vernik neke druge vere ili učenja, imamo odgovornost prema svojim vernicima da svedočimo šta su vera i učenja crkva, a ša je njenom učenju strano, pa i suprotno.
Iskreno govoreći, ja o jogi skoro da ne znam ništa. U duhovnom smislu stvarno ne znam ništa. Shvatio sam da je to i duhovna sfera, ne samo fizička. (...) Ali nije u našoj tradiciji duhovnoj, pravoslavnoj, da o bilo kome drugome govorimo ružno, pogotovo ako o nečemu ili nekome ne znamo ništa, kao što na primer ja ne znam o jogi. Jedino što znam i što sam se raspitao kod lekara i fizioterapeuta je to da joga stvarno daje neke vežbe koje su vrlo korisne za ljudsko telo. I ono što sam čuo od ljudi koji su se time bavili na nekom fizičkom nivou, ne duhovnom, je to da se tu čovek može naučiti strpljenju, jer te vežbe iziskuju dugotrajni trud, strpljenje i rad. Prema tome, ako ste dobar hrišćanin, ukorenjen u svojoj tradiciji, možete na fizičkom planu i da vežbate i te vežbe.
