Mama iz magareće klupe deli besplatne savete. Roditelji, hvatajte beleške ✍️😎
Ukoliko ste mladi roditelj, čekate bebu ili planirate da se uskoro ostvarite na ovom polju, naredni redovi su onda nešto što nikako ne želite da preskočite. Kroz razgovor sa Milenom Kostić, poznatijom pod pseudonimom Mama iz magareće klupe, otvorili smo mnoge teme i probleme koji stoje na putu savremenim roditeljima.
Ako vas zanima da li adaptirano mleko može biti potpuna i adekvatna zamena za dojenje, do kada treba dojiti bebu, na koji način se postarati da vaši mališani budu bezbedni na zadnjem sedištu vašeg automobila, onda je ovo pravi tekst za vas. Saznaćete još i koja je uloga tate u dojenju bebe, da li dojenje mora biti bolno za majku i još mnogo toga 🧐.
Milena je, za one retke koji do sada nisu imali prilike da se upoznaju sa njenim radom, mnogo toga, ali pre svega mama petoro predivne dece! Kao stručnjak za dojenje i instruktorka za dečija auto-sedišta, dala je mnogo korisnih saveta u svojim odgovorima na naša pitanja. Da je mi dalje ne bismo predstavljali, preporučujemo da odgledate sledeći kratki snimak nakon koga ćete moći da kažete da ste upoznali Milenu. 😎
Kao majka petoro dece, koja je pritom izuzetno aktivna na društvenim mrežama i uspešna u svom poslu, predstavljaš najpozitivniji mogući primer kako uskladiti majčinstvo sa ostalim životnim ulogama a da bilo šta od toga ne trpi. Sa druge strane, mnoge mlade žene danas planiraju da se ostvare kao majke, ali to odlažu zbog straha od nedostatka vremena da se adekvatno posvete. S obzirom na tvoje kompetencije, da li imaš neki savet za njih? Kako prevazići taj jaz između majčinstva i usavršavanja na karijernom planu? 🤔
Lako je meni posle ovoliko godina da imam mudrost koja dođe sa godinama i da sad filozofiram kako se sve svodi na to da verujemo u sebe, svoje mogućnosti i da su one ponekad veće od onoga što mislimo da jesu 😅. Činjenica jeste da posle rođenja deteta nismo iste osobe (nije samo figurativno rečeno, naš mozak se stvarno preoblikuje tokom trudnoće i porođaja), ali to nije nešto što treba da gledamo kao negativnu stvar, već da prihvatimo promene, oslušnemo sebe i delamo u skladu sa tim. Uloga majke ni na koji način ne poništava ostale naše uloge ☝🏻. Činjenica jeste da će verovatno period adaptacije na tu ulogu biti potreban, a koliko će trajati, zavisi od naše potrebe da se grčevito držimo starih obrazaca ili da damo šansu novim.
Da li je lakše u današnje digitalno doba odgajati decu ili mnogo dostupnih infomacija nekada može biti kontraproduktivno?
Uh, teško pitanje. Digitalno doba je omogućilo dostupnost mnogim vrednim informacijama, resursima, stručnjacima. Ali je istovremeno, čini mi se, povećalo pritisak na roditelje u ocenjivanju njihovog roditeljstva. Mislim da treba da težimo da isfiltriramo šta i koliko pratimo i slušamo, da nađemo svoj neki put, koliko god zna da bude pritisak da „treba nešto” da radimo ili ne radimo.
Šta misliš o korišćenju modernih tehnologija u vaspitavanju i odgoju klinaca? Kako da se mladi roditelji odupru od preranog guranja telefona u dečije ruke? 📲📳
Mama sam školaraca, te možda gledam na ovu temu malo drugačije. Naime, oni odrastaju uz te tehnologije, nisu ih zadesile usput kao moje generacije. Nesvrsishodno je da nemaju dodir sa njima. Naš zadatak je tu da delamo dvostruko. Prvo, da sami budemo dovoljno edukovani i više nego oni na tu temu da bismo mogli adekvatno da motrimo i vodimo ih. I drugo, da im prezentujemo da su tehnologije sjajni alati, edukativni, zabavni, a ne samo skrolovanje po društvenim mrežama ☝🏻. Što se tiče trenda da se mala deca izlažu ekranima, verujem da tu najveću ulogu ima linija manjeg otpora. Odnosno, danas smo bombardovani da je neophodno da budemo „produktivni” zbog čega smo često u rascepu sami sa sobom dok pokušavamo da ispunimo sve što (mislimo da) se traži od nas. U želji da smanjimo sebi pritisak često se pribegava ekranima da bismo sebi obezbedili tiho vreme 😅.
Kao stručnjak za dojenje, šta misliš o tvrdnji da adaptirano mleko danas može biti potpuna i adekvatna zamena za majčino mleko? 😅
Svetska zdravstvena organizacija navodi da je za ishranu odojčeta najidealnije, i to ovim redosledom: beba sisa, beba dobija majčino mleko na neki alternativni način (mama se izmlaza), beba dobija mleko neke druge žene (banke humanog mleka), adaptirano mleko. Zbog neetičnog marketinga proizvođača adaptiranog mleka majke su dovedene u zabludu da im je značaj isti. Inače je zakonski regulisano da adaptirano mleko ne sme da se izjednačava sa majčinim mlekom da je „isto”, „slično”, „skoro kao…”. Najveći problem leži u njegovoj neadekvatnoj primeni – ovo je zlata vredan alat kada je potrebno nahraniti bebu a nema opcije majčinog mleka. Međutim, najčešće se uvodi u situacijama kada na drugi način možemo potpomognuti laktaciju.
Imaš li neki univerzalni savet za mlade mame, kako uspešno dojiti bebu?
Dve stvari su se pokazale presudne za uspešno uspostavljanje dojenja. To su edukacija na vreme (a to znači pre porođaja) i mreža podrške (zbog čega, opet, pre porođaja, uputite svoju okolinu da želite da dojite i kakvu vrstu podrške želite i pronađite stručnu osobu kojoj verujete da vas podrži tokom ovog perioda).
Da li je tačno da dojenje mora biti bolno za majku, makar na početku samog procesa? 🤔
Ne! Dojenje ne sme da boli ☝🏻. Ali ovo je ubedljivo najrasprostranjeniji mit koji je toliko normalizovan danas u društvu da će mama često čak i od osoba koje bi trebalo da su stručne po ovom pitanju čuti da „tako mora na početku”, „da svi to prolaze” itd. Zato je bitna, ponavljam, edukacija, zahvaljujući kojoj će mama prepoznati bol kao crvenu zastavicu i potražiti pomoć.
Postoje li trenuci u kojima bi majka trebalo da prestane sa dojenjem jer može da ugrozi zdravlje bebe?
Opšti princip je da dojenje ima prioritet, čak iako mama uzima neku terapiju. Izuzetak su teška zdravstvena stanja majke, maligna pre svega, gde je uključena terapija citostaticima ili hemoterapija, što je kontraindikovano sa dojenjem. U suštini, malo je takvih stanja, odnosno terapija koje ne idu uz dojenje i potrebno je potražiti drugo mišljenje ukoliko se sugeriše prekid dojenja isključivo zbog neke terapije 🤨. U Srbiji od prošle godine imamo Nacionalne smernice za primenu lekova tokom perioda dojenja, što je sjajna vest što za zdravstvene radnike koji dobijaju jasne smernice, što za same mame.
Da li je tačno da određene namirnice (mleko, pivo, crni luk...) pospešuju laktaciju?
Još jedan od raširenih mitova je u vezi sa ishranom dojilje – da striktno treba ili ne treba nešto da jede. Nažalost, sa naučne strane, ovo nije utemeljeno jer se produkcija mleka najviše zasniva na hormonu prolaktinu – a njegov nivo se održava stimulacijom areola. Drugim rečima, što je češće i više beba na dojci, imamo više mleka. Sve te namirnice mogu, sa druge strane, da utiču na drugi hormon – oksitocin, koji nam treba za samo otpuštanje mleka. Odnosno, posle jela one hrane koju guštamo, osećamo se zadovoljno (skok oksitocina) i mleko lakše izlazi iz dojke (pa mislimo da ga ima više).
Kada je pravo vreme da se prestane sa dojenjem? Da li podržavaš i dojenje nakon navršenih godinu dana deteta? 😁
Nema pravog vremena, ima samo pravo vreme za mamu i dete ☝🏻. SZO savetuje dojenje do 2. godine i dalje ukoliko to mami i detetu odgovara. Preporuka je bazirana na mnogobrojnim dobrobitima koje dojenje nosi i za dete i za mamu tokom 2. godine i koji nisu zanemarljivi. Mame nekako misle da je ta godina ona tačka, a to je često povezano sa uverenjem da sa povratkom na posao posle porodiljskog treba da prekinemo i dojenje (što se, naprotiv, ne preporučuje, već želimo da podstaknemo i podržimo mame da i tokom tih perioda velikih promena dete i nju nastave da doje).
Savet za tate? 😅 Mogu li i kako biti od pomoći u procesu uspostavljanja dojenja?
Možda ne mogu da doje, ali mogu da podrže mamu na svaki način – da dodaju bebu na podoj, naprave mami jelo, prinesu piće, izmasiraju joj ramena, budu „filter” za neželjene savete koje dobija i, kao najbitnije, budu glavni navijač i onaj koji će je podsećati da ona to može. 💪🏻
Bezbednost dece u saobraćaju je još jedna veoma važna tema kojom se izuzetno studiozno baviš. U našem društvu se sve više potencira važnost dečijih auto-sedišta, ali se čini da kolektivna svest o njihovoj neophodnosti još uvek nije na najvišem nivou 🤨. Na šta treba pre svega obratiti pažnju prilikom kupovine auto-sedišta? Da li je skuplje uvek i bolje? 🤔
Parametri kojima se meri korišćenje auto-sedišta se beleže od 2013. godine, baš od godine kad sam završila obuku i počela da se bavim i ovom temom. Gledajući ih, primetan je skok sa 30 i nešto posto na skoro 70% roditelja koji koriste auto-sedišta. Problem je što u ovoj skupini skoro 95% ta ista sedišta ne koristi na pravilan način 😲. Tako da iako je negde učinjeno na podizanju svesti o njihovom značaju, potrebno je još raditi na edukaciji. Prilikom kupovine gledamo u suštini 3 stvari: da sedište odgovara detetu (po konstituciji, težini, visini, godinama), da može da se montira u naš auto i da odgovara našem budžetu. Cene sedišta formira više faktora – kakve ocene o bezbednosti ima na testovima, kakav materijal se koristi pri izradi itd. Rekla bih da cena može da sugeriše njihov bolji kvalitet, da. Ali svako sedište koje ima atest i koristi se na ispravan način je bezbedno sedište!
U kom trenutku je bezbedno okrenuti auto-sedište u smeru vožnje?
Vožnja u suprotnom smeru je do 5 puta bezbednija od vožnje u smeru vožnje, te stoga cilj nam je da dete zadržimo što duže u tom suprotnom smeru. Za okretanje u smer vožnje presudan je razvoj deteta, posebno koštano-mišićnog sistema, da bi moglo da podnese potencijalna istezanja kičmenog stuba pri sudaru. Minimalni uslovi su: da dete ima najmanje 15 meseci, da ima više od 10 kg i da je prohodalo. Posebno je bitno da se naglasi da moraju biti ispunjena sva 3 uslova istovremeno! Danas na tržištu postoji sve veći broj sedišta koja zadržavaju dete u suprotnom smeru i do 4. godine, te polako postaju zlatni standard kojem se teži 😊.
Kada je trenutak da se promeni auto-sedište? Na šta se misli kada se kaže da je dete „preraslo određeno auto-sedište” i sa tim u vezi, da li je istina da auto-sedišta imaju „rok upotrebe”?
Trenutak za promenu auto-sedišta je baš to – da ga je dete preraslo ili da je istekao rok. Što se tiče ovog prvog, dete sedište može da preraste kilažom (recimo, sedište je do 18 kg, a dete ima više od 18 kg) ili visinom (pojasevi na sedištu ne mogu više da se podignu a iz sedišta izlaze u visini lopatica deteta ili je dete glavom izašlo iznad gornje ivice naslona sedišta). Zavisno od uzrasta se gleda koja kategorija sedišta se uzima kao naredno sedište. A što se tiče roka trajanja, on postoji zbog zamora materijala koji se javlja sam po sebi, a dodatno kao posledica korišćenja. Plastika postaje vremenom porozna, te mogu da se jave mikrofrakture usled čega ne znamo kako će se sedište ponašati prilikom sudara. Svaki proizvođač definiše rok trajanja, a ako nismo upoznati koliki je, kao prosek se uzima 7-8 godina. Datum proizvodnje ćemo naći utisnut u plastiku na samom sedištu ☝🏻.
Na kraju, da li mama petoro male dece može vrlo povremeno i dozirano pronaći i „vreme za sebe”? Koju pesmu voliš da poručiš u kafani (a da nisu Razbole se lisica i Zakleo se bumbar)? 😄🎶
Deluje nemoguće, ali je izvodljivo. Kako? Imati podršku u partneru koji će biti partner a ne neko ko „pomaže mami”. Nekad je potrebno i sesti sa sobom i prihvatiti da je normalno da imamo svoje želje i da one nisu nestale sa dolaskom deteta, iako su možda privremeno potisnute sa liste prioriteta. Da radimo na griži savesti koja je prateći deo ovoga i koju skoro svaka mama iskusi. I da je bitno da znamo da kad je mama dobro, i porodica je dobro.
Što se tiče pitanja u vezi sa kafanom, ako mi date da biram, pre bih izabrala krevet i spavanje. A ako me već naterate tamo, mislim da bi pre pasalo Queen i 'I want to break free'. 🤘🏻
Lako je meni posle ovoliko godina da imam mudrost koja dođe sa godinama i da sad filozofiram kako se sve svodi na to da verujemo u sebe, svoje mogućnosti i da su one ponekad veće od onoga što mislimo da jesu 😅. Činjenica jeste da posle rođenja deteta nismo iste osobe (nije samo figurativno rečeno, naš mozak se stvarno preoblikuje tokom trudnoće i porođaja), ali to nije nešto što treba da gledamo kao negativnu stvar, već da prihvatimo promene, oslušnemo sebe i delamo u skladu sa tim. Uloga majke ni na koji način ne poništava ostale naše uloge ☝🏻. Činjenica jeste da će verovatno period adaptacije na tu ulogu biti potreban, a koliko će trajati, zavisi od naše potrebe da se grčevito držimo starih obrazaca ili da damo šansu novim.
