Pronađena u Tihom okeanu, kod ostrva Šikoku, između 1736. i 1741. godine, čuvena mumificirana sirena je čuvana u hramu Enjuina u Asakučiju tokom više od 40 godina, privlačeći posetioce uverene da će im ostaci doneti sreću. Smatra se da su ta mala natprirodna stvorenja bila besmrtna i da bi onaj ko je jeo njihovo meso takođe uživao u večnom životu. Sada je tim naučnika zatražio detaljnija ispitivanja kako bi utvrdili šta je legenda, a šta istina.
Prošle godine, istraživači Univerziteta nauke i umetnosti Kurašiki uspeli su da dobiju misterioznu mumificiranu sirenu od hrama Enjuina i počeli da je analiziraju koristeći razne moderne tehnike, uključujući skeniranje rendgenskim zracima i CT (kompjuterizovane tomografije, elektronska mikroskopija i DNK analiza).
Prvo je primetno da uzorku, koji je izgledao da ima glavu i torzo malog primata a donju polovinu ribe, nedostaje kostur. Jedini skeletni ostaci bili su u donjem delu mumije i čini se da su pripadali ribi.
Neki naučnici su prethodno pretpostavljali da su ove sirene mumije stvorene šivenjem glave i trupa malog majmuna na donje telo. Prošlogodišnji testovi dokazali su da je ostatke sastavio čovek, iako je tačan proces teško odrediti.
Nakon punjenja torza "sirena" krpom i papirom, ko god da je stvorio ovu mumija sirenu takođe je i naslikao je mešavinom peska i uglja. Čeljust i zubi su takođe bili najverovatniji od vrste grabežljivih riba, a njeni nokti su napravljeni od keratina. Dating Radiocarbon sugeriše da uzorci potiču sa početak 1800-ih.
Iako prava svrha mumije ostaje misterija, naučnici smatraju da je cilj bio da prevari ljude da veruju da su Ningoios, japanska mitološka stvorenja, i njihova besmrtnost bili stvarni.
IZVOR: YT / 朝日新聞デジタル
Autor: redportal.rs