Stižemo polako do maksimuma kapaciteta podržive biomase

Kada biljke apsorbuju gasove iz atmosfere da bi se razvijale, one njihove elemente talože u svom lišću, trupu i korenu.

U članku objavljenom prošle nedelje u časopisu Science objavljene su analize koje pokazuju da je plodonosni efekat transmisije ugljen-dioksida (koje biljke apsorbuju) u padu širom sveta. Zaključak ove studije, koju je radio međunarodni tim naučnika, jeste da je redukcija u obradi CO2 dostigla pad od 50% od 1982. godine. Primarno iz dva razloga:

1. dostupnost vode;

2. nedostatak hranljivih materija u zemlji.

Jasno je objasnio to i sam profesor Jozef Penjuelas, koji je učestvovao u istraživanju:

Ne postoji nikakva misterija oko toga šta je tačno potrebno biljkama da bi rasle. To su voda, hranljive materije zemlje i CO2. Ali koliko god da se CO2 povećava, ako ga ne prate u tandemu i hranljive materije i čista voda, neće se povećavati ni zelena biomasa na planeti. Balans je ključ svega.

Kako se potencijal obrade CO2 u kontekstu biljaka smanjuje, tako se povećavaju posledice po ciklus ugljen-dioksida u atmosferi i posledice po klimu. Šume su imale obilje CO2 decenijama, što im je omogućavalo da ga apsorbuju i prerade fotosintezom intenzivirajući svoj rast. Ovaj povećani intenzitet fotosinteze nam je i omogućio da se lakše nosimo sa njegovom velikom koncentrcijom u atmosferi, ali sada je sa time završeno. Rezultati pokazuju da se dostigao maksimum saturacije CO2 u vegetaciji.

Do ovih rezultata se došlo nakon 40 godina proučavanja stotina šuma, gde su podaci pokazali da je koncentracija esencijalnih minerala u lišću (poput natrijuma i fosfora) u konstantnom padu. Takođe, zbog sve manje dostupnosti vode i promena u godišnjim ciklusima padavina biljke usporavaju svoj rast da bi se nosile sa promenama što dodatno otežava već lošu situaciju.

Autor: Spanish National Research Council / redportal.rs