To više nije ono Sarajevo uglednih srpskih intelektualaca, poručuje Dodik
U Sokocu i Palama danas će biti obeleženo 27 godina od egzodusa Srba iz Sarajeva, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je tim povodom poručio da su sarajevski Srbi najveći stradalnici proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata i, uz borce Sarajevsko-romanijske regije, najzaslužniji za stvaranje Srpskog, danas Istočnog Sarajeva i Republike Srpske.
Poručio je i da se nikada ne sme zaboraviti da je duga kolona od 150.000 sarajevskih Srba krenula još početkom marta 1992. godine nakon što je ispred Stare crkve na Baščaršiji ubijen srpski svat Nikola Gardović i nelegalnog referenduma o nezavisnosti BiH kojim su ignorisani Srbi kao konstitutivni narod u tadašnjoj BiH.
U izjavi koju prenosi Srna, Dodik je naveo:
Ti tragični pucnji bili su okidač za sarajevske Srbe da u gradu u kojem su rođeni, stasavali, radili, ženili se, udavali, rađali decu, stvarali porodice i svoje domove nema više mesta za njih. Tada su prvi Srbi krenuli iz Sarajeva na put bez povratka. Nekoliko godina kasnije, u zimu 1996. godine otpočeo je masovni egzodus naših sunarodnika. Tragične i potresne slike sarajevskih Srba koji su u rukama nosili zavežljaje, ikone i drvene kovčege sa tek iskopanim kostima svojih najmilijih obišle su svet, koji je kao po matrici bio i slep i gluv i nijem na izbegličku muku našeg naroda.
On je naglasio da je egzodus sarajevskih Srba jedan od najpotresnijih događaja u istoriji Republike Srpske, jer je taj hrabri narod sve vreme Odbrambeno-otadžbinskog rata čuvao, branio i odbranio svoja vekovna ognjišta, da bi na kraju, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, bio prinuđen da sve napusti, jer nisu želeli da nastave život sa onima koji ih nisu prihvatali ni tada, kao što ih ne prihvataju ni danas.
To više nije ono Sarajevo, to nije Sarajevo uglednih srpskih intelektulaca, grad Emira Kusturice, već grad bez Srba, iz kojeg je proterano njih 150.000. Zato je naša dužnost i obaveza da nikada ne zaboravimo sarajevske Srbe i njihovu patnju kroz koju su prošli. Taj narod moramo da poštujemo, kao i njihovu hrabrost, ponos i odlučnost da krenu ispočetka, ceneće slobodu i mir u svojoj Republici Srpskoj.
Naglašava da su sarajevski Srbi prošli golgotu, svesni da su sigurno utočište našli u svojoj Republici Srpskoj, koje im Sarajevo više nikada nije moglo pružiti.
Ti ljudi su podneli neizmernu žrtvu za stvaranje Srpske, zajedno sa 4.210 poginulih boraca, dok je njih 3.500 dalo delove tela. Nemi svedok ovog tužnog i tragičnog događaja su beli krstovi na Vojničkom groblju ‘Mali Zejtinlik’ na Sokocu. S toga ne samo da ne možemo da zaboravimo, već teško možemo i da oprostimo nepreglednu kolonu i tragediju koju su prošli sarajevski Srbi, zajedno sa svojim preminulim srodnicima, žene, deca i starci.
On je poručio da je Republika Srpska bila i ostala njihov dom i ognjište, mirno utočište u kojem su nastavili da žive, grade i rade svoji na svome.
Institucije Srpske će nastaviti da neguju kulturu sećanja, čuvaju naš nacionalni identitet, našu veru, jezik i pismo i ponosno ih ostaviti u nasleđe novim generacijama i svojim potomcima da pamte i nikad ne zaborave.
Autor: tanjug.rs
