Gledajte da svaki dan bude ispunjen nečime i bude nešto drugačiji od svih prethodnih
I pored toga što je praktično prošlo više od pola veka otkako je tetoviranje počelo masovnije da ulazi u našu kulturu (što je priča za sebe, jer se stariji od nas sećaju kako su izgledale te tetovaže iz JNA, što je bio i najčešći slučaj 😬), čini se da interesovanje za ovu vrstu umetnosti i davanja ličnog pečata na sebi – ne jenjava.
U intervjuu za Redportal.rs sa poznatom tatoo artistkinjom i ilustratorkom Katarinom Zlatić, koju publika na Instagramu uglavnom poznaje kao Kety Smile (@ketysmileink), govorimo o tetovažama, stripovima i umetnosti uopšte, ali i društvenim mrežama i načinima kako bismo svoj život mogli da učinimo kvalitetnijim.
Rekla si jednom prilikom da ti tetoviranje nije bila prva strast u životu, pa možeš li nam reći šta je bila prva strast i zašto u njoj nisi ostala?
Prva stvar za koju sam se interesovala je klasično crtanje. Ono, skečbuk i crtanje. Znači, tradicionalna umetnost. Stripovi isto nisu bili prvi, zapravo sam krenula da zarađujem u školi kada bi dečko imao devojku, pa želi da se uradi njihov portret. Za sam to crtala, time sam se bavila, tako da bi to bilo crtanje grafitnom olovkom, u stvari. To je bila prva neka ljubav tog tipa. Išla sam na 'Drink and Draw Belgrade' dok je postojao i tamo sam dosta crtala i punila blokove sa skicama. Posle je došlo slikanje kao ulje na platnu i akrilima i onda tek strip. U tome se nisam zadržala zato što nisam uspela da nađem ljude, publiku, koja bi to kupovala, tako da nisam mogla da napravim pare od toga 😄. Jednostavno, lično se nisam snašla, a neki drugi oko mene jesu.
IZVOR: IG / @ketysmileink
Dobro, ali ti si zapravo prvi novac zaradila od crtanja tuđih emocija, tako da si u nekom smislu i ostala u tome. 🤔
Pa da. Posle je krenula kana, pa je onda tek krenulo tetoviranje. Kanu sam radila jedno 6 godina, pa sam onda krenula da se bavim tetoviranjem. Nekako je jedno uplivalo u drugo jer kana je bila najegzotičnija i u nekom smislu najzanimljivija, najređa kao umetnički zanat. Mislila sam, što da crtam, kad se svi bave crtanjem?
Postoji li nešto što bi nazvala najčešćim motivom ili grupom motiva koje ti klijenti traže?
Recimo da je to neki fan art. 🤖 Baš sam specifičnu grupu ljudi izgradila oko sebe i to mi se mnogo sviđa, a na tome sam i radila, da budem otvorena. Imam onaj čudan spoj društvenih igara i ljubitelja umetnosti tetoviranja, kao i ljubitelja igrica, određenih filmova, sci-fi, fantasy i sličnih. I to su te sve neke stvari koje radim. Ne radim toliko klasiku, što radi većina, ne znam... lavove, satove, krstove i slično. Takvi klijenti mi dolaze retko, što mi je i drago. Kreativno je.
Foto: redportal.rs/Marko Radovanović
Što se tiče tih klijenata koji dolaze kod tebe koji su zaintresovani za fan art, po tvom mišljenju, zašto misliš da oni to rade? Zašto oslikavaju sebe sa takvim motivima? 🖌
Pa oni jesu malo drugačiji kolačiči od ostalih. 🍪/🍩 Znaš, to su ljudi sa kojima se dosta poistovećujem jer su proveli dobar deo svojih introvertnih života u svojoj mašti, gledajući te filmove, serije i crtaće, igrajući te video ili društvene igre, što je njih i oblikovalo u nekom smislu i naučilo ih dosta stvari. Nije da verujem već znam da te stvari mogu da te nauče dosta toga dok odrastaš, tako da im se to na neki način urezalo u ličnost. Iz tog razloga oni veoma rado dođu i to istetoviraju.
Često se čuje da tetovaže posle nekog vremena postaju mutnije, tako da se izrazimo, ali s druge smo čuli da si rekla u nekoliko navrata da se osećaš odlično kad vidiš da je tvoj rad i posle 5 godina ostao isti. Kako se to postiže, odnosno, kako ti uspevaš da izvedeš nešto što izgleda većini drugih, koji se bave ovim poslom, ne uspeva? 😕
Neminovno je da se to desi jer ne bledi tetovaža vremenom već se naša koža koja je filter preko tetovaže menja. Postaje suvlja, deblja, stari i onda naša koža menja boju tetovaže. Zato tetovaža izgleda tek posle 6 meseci do godinu dana dobija onaj prvi trajniji izgled. Takva kakva je boja biće joj boja za kasnije. Takođe, pigment vremenom postaje rastresit u nama, odnosno našoj koži, i malo se širi, pa samim tim postaje malo mutnija i sama slika. Ali šta se tu dešava, te stvari moraju da se uzmu u obzir. Znači, svi ti faktori moraju da se uzmu u obzir, pa tome još treba dodati i koje je boje ten kože na kojoj se radi, ima li dlake, radi li se na šaci ili podlaktici, što su 2 potpuno različite stvari jer se ne može staviti isti dizajn na jedno i na drugo.
Takođe se previđa sam dizajn tetovaže koji je mnogo bitan, MNOGO! ☝ 🤨 Ne mogu dovoljno da objasnim koliko je on bitan. Naravno, jedna stvar pre dizajna je da čovek tehnički zna da iskoristi svoj instrument, znači, da kao tatoo artist zna da radi svojim alatom kako treba, jer, recimo, ne može da se koristi jedna postavka na isti način na 2 različita mesta. Naša ruka je instrument takođe, koja drži tu mašinu za tetoviranje, koju ja mogu da sklopim na način broj jedan, i taj način mogu, recimo, da koristim na svim delovima tela tako što svoju ruku prilagodim tom delu koji tetoviram. I to baš mora da se zna kako se radi. Ima tu dosta takvih stvari za koje baš treba imati to znanje jer ne možeš tek tako da uzmeš opremu i da tetoviraš na nekome jer može da se napravi ozbiljan problem.
Analogija tome su papiri za crtanje koji po tradiciji imaju hrapavu i glatku stranu, na kojima se ne može raditi isto ukoliko dostigneš neki nivo u crtanju, na primer?
Tako je, ali, recimo, možeš da koristiš i ugalj i 4B olovku i na hrapavoj i na glatkoj strani, ali prosto moraš da znaš kako.
Da li si stvarno imala raspravu sa roditeljima nekih od klijenata, kao što si prikazala u jednom polušaljivom videu na Instagramu?
Znaš kako 😄, uglavnom nisam prolazila kroz to lično, klijenti su ti koji su propatili, ali takođe tetoviram i sebi blisko društvo i sada, meni bliski prijatelji imaju i roditelje. Oni nemaju filter sa mnom i često hoće da me zadave, ali makar na kraju kažu „Pa dobro, lepo izgleda” ili „Ajde, nije strašno, Kaća zna šta radi”, pa kao može da prođe.
IZVOR: IG / @ketysmileink
Koja mesta ljudi najčešće tetoviraju? Spolja gledano, stiče se utisak da muškarci, recimo, više tetoviraju ramena i ruke 💪, a žene butine i noge 🦵? Da li je to baš tako?
Žene jesu stidljivije što se tiče vidljivosti tetovaža, tako da obično traže nešto laganije i sitnije. Čak se i ruke tetoviraju i kod jednih i drugih, samo što se kod žena manje vide jer traže sitnije slike. Muškarci uglavnom vole da se pokažu, pa onda idu od ruku, što je sasvim okej, mislim krenuti od ruke i nadlaktica, jer je to jedno od manje bolnih mesta. Tako da, ako neko ima plan da se generalno tetovira u životu, uvek predlažem da se ne krene od torzoa, jer boli, već da se krene od ruku, nadlaktice ili nogu, kao što je butina.
A koje mesto je najbolnije za tetoviranje ako izuzmemo intimne delove, što verovatno nije ni zdravo ni pametno raditi? 😐
Skalp, znači baš glava, tu gde je koska odmah. Generalno, tamo gde je kost 💀. Sternum, on baš boli, list na nozi, kolena, lakat... Šaka takođe, posebno preko prstiju, zglobova na prstima. Tu je onda unutrašnji deo bicepsa gde se nalazi tanka i osetljiva koža koja se dosta rasteže. Ako neko ima strije, tu zna da boli, kao što je to slučaj ponekad ako se radi preko opekotine ili ožiljka koji su ostavili traumu na koži, ali takvu da nisu otišli nervi za osećaj, nego je koža zapamtila bol... To kad se tetovira, može dosta da boli.
Pretpostavljam da je to čest slučaj da neko ožiljak želi da prekrije tetovažom?
Ima toga, ali to nekad može, nekad ne može, nekad se radi na jedan način, nekad na drugi. I za to isto treba znati kako.
IZVOR: IG / @ketysmileink
Svaka tvoja tetovaža je original i unikat, rađena bez šablona, što govori da voliš svoj posao. Da li si ga oduvek volela na takav način ili si imala neki period u kojem je prosto bilo naporno raditi, da bi se u nekom trenutku otvorila perspektiva i vidik da radiš na ovaj način?
Moram da kažem da mi je od početka bilo zanimljivo tetoviranje. Išla sam jednom prilikom do Južnoafričke Republike u Kejptaun i tada sam rekla društvu koje sam upoznala da sam zaintresovana da krenem da se bavim time, da bi oni meni već našli tatoo studio tamo, rekli mi da već imaju klijente za mene i slično. Ja sam rekla „Dobro bre, ljudi, lagano”, ali oni su me tu negde pogurali, pa mi je interesovanje postalo još jače. Nekako sam imala i veru u sebe da će da mi krene zato što inače dobro crtam i osećam crtež. Nije samo da to radim, već to radim ceo svoj život, a tehnički deo ću, kontam, brzo savladati. I išlo mi je brzo, išlo mi je dobro. Brzo sam savladala to, što me je još bustovalo i dovelo me ovde. Tako da, od početka me je vuklo tetoviranje. Sada gledam da unapredim svoj stil, iz godine u godinu, da me ne bi to vuklo nazad. Ako sami ne podižemo svoju kompleksnost, nema napretka.
Ko ti je draži, Moebius ili Kentaro Miura?
Ohohooooo... Čekaj! 😄 Ja sam iz toga izašla tako davno... Pa... Moebius. Neka bude on. Mnogo je kul.
Postoji li razlika za željeni stil tetovaže između mlađih osoba, da kažemo koji još nisu zagazili u sredinu 90-ih, i onih starijih?
Stariji više znaju šta hoće da urade i nekako su prepušteniji motivu, pa mi daju odrešene ruke da uradim kako je najbolje. Oni urade svoje istraživanje u stvari pre nego što mi se jave. Ovi mlađi dođu prosto 'na bum'. Znaš kao, to je stav 'e hoću tetovažu' i onda hoće to što je zacrtao, a ja njega ne mogu da ubedim da to možda nije dobra ideja i slično. Ali stvarno dam sve od sebe i popričam sa svakom takvom osobom svaki put. Dakle, ima razlike u tom nekom strpljenju, istraživanju tržišta, šta ko želi, šta ko hoće... naravno. Zanimljiviji su mi ti projekti starijih ljudi jer oni uglavnom hoće neki kompleksniji i veći projekat. Klinci hoće dosta toga sa Pinteresta, ali znaš... Jesu mi svi radovi unikatni, ali neke stvari imaju svoj oblik, pa izgledaju tako kako izgledaju. Recimo, ruža je ruža... Znaš već, šta s njom, da nacrtam 15 ruža, sigurno će se na Pinterestu naći neka identična. Tih crteža ima toliko da je to neverovatno! Slično je i sa katanom, na primer. Nemam ja tu šta da nešto menjam, osim ako imam veći projekat, pa samim tim i slobodu. Onda mogu jer imam mesta za menjanje dizajna i za umetničku ekspresiju, pa mi je zanimljivije da radim s nekim ko je možda malo stariji.
Foto: redportal.rs/Marko Radovanović
Osim što si tatoo artist, ti si i malo Instagram influenser za tu grupu ljudi koja te prati, prosto imaš takav pristup na toj mreži. Kod tebe je neobično da pokazuješ taj smisao za humor dok si tamo, a takođe si sklona i ovim mračnijim motivima na svojim radovima. Kako si spojila ta dva?
Znaš kako, mene je prvo privukao taj marketing preko Instagrama, to mi je bilo zanimljivo. Iako sam introvert po prirodi, meni je zanimljivo da vodim studio. Onda sam vremenom došla do pitanja kako sad da reklamiram studio, sebe i sve u vezi sa tim, pa sam skontala da idu reel-ovi, platila neke ljude da vidim kako funkcioniše ta mreža, a reel-ovi su stvarno pucali pre, i onda sam rešila kao da se oprobam, iako mi je bio cringe da budem pred kamerom. Baš mi je bilo neprijatno. Sebe snimim i sebi izgledam užasno, zvučim užasno, a onda sam skontala da sve to treba da zanemarim i samo okačim. I koga je onda briga? Bukvalno, koga je briga? Ljudi će to da vide na 5 sekundi i otići dalje. Kad sam tako krenula da se ponašam opušteno, onda sam se za 2-3 videa stvarno toliko opustila pred kamerom i telefonom dok se snimam i gledam sebe da čovek kaže sebi 'a ne interesuje me', znači ispalo je kako je ispalo, ja to kačim.
Bitno je da mi je bilo zanimljivo dok to radim jer sam se opustila, ponašala se kao prema najbližoj osobi, pa sam mogla da se glupiram, sprdam i, kada sam takva, autentična, kada imate neke vesele emocije koje pokrećete, kada imate ljubavi i svega, onda se ljudi poistovete sa tim, onda im se svidi, i onda se i oni smeju. Jedino tako, kada imam inspiracije, pravim reel-ove. Nekada ih ne pravim po mesec-dva, a nekad ih napravim u jednom danu 4-5. Onda ih izbacujem, zato što to radim kad mi dođe, jer jedino tako će to da bude autentično i moći da se svidi drugima. Nekako pred kamerom sam druga, drugačija, alter ego.
To je još jedan dokaz u prilog tome da društvene mreže ne moraju da budu ispunjene zlobom, takozvanim hejtom, toksičnošću i sličnim stvarima.
Zavisi kako se postaviš i koliko ti je stalo do nečeg fiktivnog. Imam i TikTok, jedan video tamo ima 600.000 pregleda, što je stvarno ludilo. Meni je to mnogo, ali tu ima bre raznih komentara... To gledam i stvarno me to ne dotiče, jer opet dolazim iz perioda kada nisu bili mobilni telefoni, nisam odrasla u Instagramu i u internetu pa da me toliko dotiče to. Jednostavno me baš boli uvo i nikad nisam imala problem sa nekim preko neta jer ja delim samo positive vibes, ne delim ništa loše, niti me to interesuje. Ali niko neće konkretno, direktno sa mnom da priča nešto loše, da me kudi i slično. To su samo neki bez veze onlajn komentari, a takođe ih ima malo, mnogo više ima ovih pozitivnih. I lepo je mesto kada si okružen normalnim ljudima, imaš dobar vajb, takvim ljudima ćeš se i okružiti gde god da si, bio da si negde uživo, 'jedan na jedan', u grupi, na internetu, na festivalu. Nije bitno.
IZVOR: IG / @ketysmileink
Koja je poslednja dobra knjiga koju si pročitala a koju bi preporučila mladima?
Ne čitam knjige toliko 😂😂😂. Imam dosta grafičkih novela zato što imam neki tik dok čitam knjige, i onda mi je to naporno, posle 5. stranice mi se mnogo umori glava i mozak, pa sam skontala da me to ne radi i da mi treba mnogo dodatnog napora da se vratim u to. Da pokušam da izbacim taj neki tik koji imam. Ali zato stalno visim u „Laguni”, obožavam ih. Kupujem najviše grafičke novele, art book-ove drugih umetnika. Znači, da li su to njihovi sketchbook-ovi, neka njihova grafička izdanja ili tako nešto, uglavnom takve stvari. Teksta ima veoma malo, i ja to mnogo gotivim zbog inspiracije. Pogotovo ako hoću da tetoviram nešto, onda imam neke 3 knjige na temu Japana. Jedna je, recimo, neka manga, jedna je o istoriji te zemlje u slikama, a treća je japanese art, recimo, oni njihovi šabloni. I onda to nekako iskombinujem i napravim jedinstven dizajn jer me to mnogo inspiriše. Imam dosta art book-ova iz Assasin's Creed-a na primer, imam tako, još nekih... Lord Of The Rings, uuuu, znači svaki art book koji jeu vezi sa LOTR moram da uzmem! 😂😂😂
Koje je poslednje umetničko delo koje si videla ostavilo baš jak utisak na tebe?
Iskreno, ništa ne može da mi prevaziđe utisak kad sam u muzeju u Parizu videla neke Moneove slike. Sada kada razmišljam o nekoj umetnosti koju sam videla, to bi bilo to. Najviše oni njegovi ljiljani, to sam baš videla original.
IZVOR: IG / @sophiafayleopold
Imaš li nešto da poručiš čitaocima Red portala?
Gledajte da svaki dan bude ispunjen nečime. Da svaki dan bude drugačiji, da se nešto desi u tom danu. Dan koji se desi isti kao neki koji se već desio – to je protraćen dan. Jedna je stvar da imaš rutinu i naviku, na primer da svaki dan ideš na trening, to je lepo, ali uradi nešto drugačije, da li na samom treningu, da li ujutru, da li u načinu kako spremaš kafu... Nešto, šta god, uradi drugačije, i... samo najbolje je dovoljno. 😊
Autor: Marko Radovanović
