Veliki pisac u više navrata govorio o svom poreklu

Na današnji dan 1910. godine u Tuzli se rodio Mehmed Meša Selimović, srpski književnik, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Diplomirao je srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost u Beogradu i potom do Drugog svetskog rata radio kao profesor Građanske škole, odnosno Realne gimnazije u Tuzli. Od maja 1943. godine odlazi na slobodnu teritoriju i pridružuje se partizanima, te postaje član Komunističke partije Jugoslavije i politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda.

U svom književnom radu ugledao se na Žan Pol Sartra, Alberta Kamija i Tomasa Vulfa, a kao najvećeg književnika svih vremena smatrao je Dostojevskog, čiji je roman Zločin i kazna na njega ostavio poseban utisak još u ranoj mladosti:

Posle toga za mene više ne postoji pisac tog ranga.

IZVOR: YT / Mala Vračka

Tema koja je poslednjih decenija naročito aktuelna kada je reč o Selimoviću jeste pitanje njegovog porekla i nacionalne pripadnosti. Porodica Meše Selimovića potiče iz Bileće i starinom od drobnjačkog bratstva Vujovića, o čemu je Selimović i sam pisao. On je u svojoj knjizi sećanja zabeležio i nacionalno osećanje svog oca Alije:

Nije bio religiozan, a po nacionalnom osećanju bio je Srbin...

Kao dobar poznanik, Dobrica Ćosić je u knjizi Prijatelji preneo deo testamentarnog pisma Meše Selimovića:

Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. (...) Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borislava Pekića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem.

Na jednom primerku svog romana koji je poklonio manastiru Hilandar, Selimović je 12. decembra 1975. godine napisao posvetu:

Srpskoj carskoj lavri - manastiru Hilandaru.

IZVOR: FB / Zavičajni klub Bilećana u Srbiji

Autor: redportal.rs