Kada su moderni ljudi (Homo sapiensi) stigli u Evropu, pre 40.000 godina, susreli su se sa nečim što će drastično promeniti istoriju. Susreli su se sa drugom rasom ljudi, sa Neandertalcima.
Neandertalci su bili naši evolutivni rođaci, druga vrsta ljudi od koje smo se razdvojili. Njima je pripadao evropski kontinent i, sudeći po najnovijim dokazima, posedovali su relativno razvijenu kulturu i tehnologiju. Ali u roku od nekoliko kratkih milenijuma od našeg dolaska, u potpunosti su nestali. Ostavljajući nama celu planetu.
Tačan način kako su Neandertalci nestali još uvek je teška tema za naučnike. Tokom godina žestokih debata iskristalisale su se dve hipoteze:
1. Borba sa Homo sapiensima;
2. Кlimatske promene.
Prisustvo genetskog materijala Neandertalaca u svim ljudima, izuzev u onima u Africi, pokazuje nedvosmisleno da su se dve rase mešale. Ali moguće je da njihova interakcija nije bila samo mirna.
Veliki broj naučnika snažno zastupa tezu da je između Neandertalaca i Homo sapiensa vladalo takmičenje oko resursa, posebno oko plena i sirovina za kamene alatke. Mnogi su čak predlagali i teze da se išlo i do sveopšteg rata, što je (po njihovom mišljenju) i bio koren njihovog nestanka.
Vikinzi: PROFESIJA, NE NACIONALNOST
RAT ILI UBISTVO?
Sve nove studije guraju početak ljudskog ratovanja sve ranije u prošlost. Ali pronaći dokaze koji direktno ukazuju na rat je problematično.
Jedini direktni dokaz koji možemo imati o "ratu" mogu biti kosti na kojima nalazimo tragove povreda nastalih oružjem. Ali kako da kontekstualno znamo da li su osobe čije smo kosti našli žrtve ubistva, ili neke svađe unutar zajednice, ili su žrtva rata?
Donekle, odgovore na ovakve dileme pružilo je nekoliko lokaliteta iz neolita (pre 12.000 do 6.000 godina, početak zemljoradnje), sa dokazima masovnih ubistava, gde su čitave zajednice pobijene i sahranjene na jednom mestu.
Po ovome naučnici su zaključili da je početak poljoprivrede i obrađivanja zemlje kod ljudskih zajednica stvorio višak proizvoda, a samim tim i populacioni bum zbog čega je nastala borba oko resursa. Međutim, ni ovo nije bilo dovoljno, jer su kosti iz ranijih perioda ljudske istorije i tragovi na njima opet obnovili raspravu, pokazujući da početak rata moramo tražiti još ranije.
KAKO DEFINISATI RAT?
Najveći problem svim naučnicima koji su pokušali da se uhvate u koštac sa ovim pitanjem jeste: Kako napraviti jasnu definiciju rata? Teško je doći do određene definicije koja bi se mogla odnositi na preistorijske zajednice, a da ne postane toliko široka i opšta da izgubi svaku svoju smisao.
Po primerima iz današnjih lovačko-sakupljačkih zajednica jasno možemo da vidimo da stvari kao što su smrtna presuda, ubistva zbog crne magije, veštičarenja i drugih sličnih "društvenih devijacija" mogu se u materijalnim dokazima tumačiti kao rat, ali i ne moraju biti. Dok sa druge strane, u takvim zajednicama, objavu rata može činiti i ubistvo samo jedne osobe.
Oba scenarija izgledaju identično u materijalnim dokazima i onome ko posmatra spolja.
Problem definice najviše leži u tome što je rat koliko fizički čin tako i društveno-politički akt, najčešće uperen protiv simbola moći druge strane ili onoga što druga strana smatra vrednim (žene, deca, stoka itd.).
MATERIJALNI DOKAZI
Da se vratimo prvom pitanju, da li je rat između Neandertalaca i ljudi bio prvi rat?
Nema sumnje da su Neandertalci praktikovali nasilje i takođe da su trpeli različite oblike nasilja. To se jasno vidi u materijalnim dokazima. Analize kostiju jasno pokazuju česte povrede udarcima tupim oruđima, i to najčešće na lobanji. Međutim, mnoge su starije od pojave ljudi u Evropi.
Slično, i kod modernih ljudi postoji veliki broj povreda koji ukazuje na povrede od oružja. Ali veliki broj je nastao hiljadama godina kasnije, nakon nestanka Neandertalaca.
Najviše dokaza za nasilje upereno prema Neandertalcima je isključivo među muškim ostacima. To znači da je manje verovatno da ovaj sukob predstavlja rat, već više sukob oko ženki.
Takođe, nema sumnje da su Neandertalci bili skloni nasilju, ali se takođe sumnja da su bili sposobni da konceptualno spoznaju rat na onaj način na koji znaju moderni ljudi.
Iako su najverovatnije prvi moderni Evropljani takođe bili i prvi koji su bili sposobni za organizovani rat (u pravom kontekstu te reči), nemamo dovoljno dokaza da bismo mogli za nestanak Neandertalaca da okrivimo moderne ljude.
Kratka istorija Noći veštica 🎃🎃🎃
NAJLEPŠI ČIN LJUBAVI KROZ ISTORIJU 🥰
NAJBOGATIJI SPORTISTA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA
Autor: Martin smith, John Stewart / redportal.rs