Planirao da se zamonaši i čuva ovce

U svojoj Autobiografiji o drugima, književni kritičar i dramski pisac Borislav Mihajlović Mihiz zabeležio je svedočanstvo o susretu sa zloglasnim Slobodanom Penezićem Krcunom, prvim načelnikom OZNE za Srbiju.

Kada je upoznao Krcuna, početkom šezdesetih godina, Mihiz je bio umetnički direktor Avala filma, a Penezić predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije, odnosno srpski premijer. Inicijator njihovog susreta bio je sam Penezić, koji je zatražio od direktora Avala filma Ratka Draževića, starog operativca UDBE, da ugovori susret sa Mihizom u njegovom stanu, pošto je on jedan od retkih javnih ličnosti u Srbiji sa kojima se nije upoznao.

Susret je počeo malo neprijatnim, ali direktnim pitanjem upućenim Mihizu - šta misli o Milovanu Đilasu? Mihiz je godinama bio u teškim neprilikama zbog druženja sa Đilasom nakon pada sa vlasti. Pošto je odgovorio, Mihiz je uzvratio jednako provokativno:

Sanjate li ih često?

Aluzija na žrtve za čiju je smrt Penezić odgovoran bila je jasna. Čovek koji se proslavio operacijom hapšenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, ali i streljanjima i surovim ispitivanjima u vreme Užičke republike, nije se zbunio:

Sanjam ih svake noći. I pojedinačno i onako džumle, na gomilu.

Priča se dalje razvila o politici, a Krcun je rekao:

Meni su govorili da ste Vi, Mihize, opasan čovek. A Vi samo golicate. Ja o tome što Vi pričate mislim neuporedivo gore od Vas.

Mihiz se vratio na Krcunove žrtve i direktno rekao da su mu ruke krvave do lakata. Penezić se ni tad nije dao zbuniti:

Opet golicate tom tupom sremačkom bricom. Do lakata!? Čoveče, meni su ruke krvave do ramena!

Ipak, Krcun je odbio Mihizove provokacije o Titu:

Tu ne! Tu ne dam! Ne igrajte se glavom! Reći ćete nešto posle čega će biti kasno!

Mihiz je stekao utisak da se u Peneziću slamalo poverenje prema Titu, a da je odbijanjem razgovora o njemu samo želeo da izbegne dalja preispitivanja.

Bilo je to na Sutjesci. Druga proleterska držala je odstupnicu Vrhovnom štabu. Strašno su nas tukli Nemci artiljerijom. Nije se dalo izdržati i prvi i jedini put u toku rata borci Druge proleterske odrekli su poslušnost i zahtevali da se povučemo. Skočio sam i održao govor. Nacionalistički, srpski: Vi sada niste više ni partizani, ni proleteri, ni komunisti. Sada ste samo srpski vojnici. Srpski vojncii nikada ne ostavljaju na cedilu svog vrhovnog komandanta!

Posle ovoga, beleži Mihiz, Krcun je nastavio da srbuje, pominjao Mačkov kamen, Kolubarsku bitku, Solunski front, da bi mu se poverio kako planira da se zamonaši u nekom manastiru Kablarske klisure:

Kaluđeri će se obradovati mojoj velikom penziji, a ja ću im čuvati manastirske ovce i gledati oblake.

Autor: redportal.rs