Otkako se Rusija povukla iz Crnomorske inicijative i blokirala kanal kojim je Ukrajina prevozila 32 miliona tona godišnje, odnosno polovinu svog izvoza hrane, svetska cena žitarica je porasla za 10 odsto. Investitori tvrde da će do kraja leta cena žitarica biti 20 odsto veća nego u junu.
Hrana se takođe koristila kao oružje u drevnim ratovima, kada su zapaljene štale i izgladnjeli ljudi bili razorniji od koplja i strela. Moskva danas ima dvostruku korist – privreda njenog neprijatelja je ozbiljno pogođena, a rusko žito se prodaje po višoj ceni na svetskim tržištima. Najugroženiji su stotine miliona ljudi u najsiromašnijim zemljama širom Afrike i Azije, koji zavise od humanitarne pomoći koja je stigla sa ukrajinskih žitnih polja.
Svetski program za hranu otkupio je od Ukrajine polovinu žitarica namenjenih humanitarnim misijama u Avganistanu, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Sudanu i Jemenu. Bio je najpraktičniji za upotrebu, jer je kvalitetan, jeftin i može se brzo transportovati od Odese preko Bosfora do Sredozemnog mora, a odatle preko Sueckog kanala do Afričkog roga i do Jemena.
– Bez Crnomorske inicijative nećemo moći da prehranimo toliko ljudi. Nemamo dovoljno sredstava, nije bilo veće rupe za 16 godina koliko sam ovde. Svetski program hrane će ili smanjiti pojedinačne porcije ili smanjiti broj gladnih kojima se isporučuju - upozorava predstavnik SPH Stiv Taravela.
Evropska unija je najavila "koridore solidarnosti" – putne, železničke i rečne – preko kojih bi Ukrajina mogla da izvozi hranu. Hrvatska je ponudila da koristi svoju riječku luku, a baltičke zemlje su najavile i da bi mogle opremiti svoje luke za izvoz ukrajinske hrane.
Zapadni koridori su, međutim, dugi, spori i skupi. Svaki vagon mora da se pretovari na granici, jer je Ukrajina od Sovjetskog Saveza nasledila šire pruge. Kamioni čekaju danima na granici sa Poljskom zbog obaveznih laboratorijskih veterinarskih i drugih kontrola. Govori se o otvaranju posebnih "zelenih koridora" za ukrajinsku hranu, čime bi se ukinule carinske, sanitarne i veterinarske kontrole sve do krajnjeg odredišta, ali je to i dalje samo predlog.
Znatno duže rute će poskupeti hranu, a stradaće ljudi do kojih će se putovati duže - kaže Taravela.
Aleksandar Koroljov, direktor špedicije Transferi iz Odese, kaže da izvoz preko Nemačke, umesto preko Crnog mora, poskupljuje žito za 150 evra po toni.
– Logistika je preskupa. Ova trasa je apsolutno neisplativa - kaže špediter.
Koroljov lično ne vidi alternativni put za crnomorski put, koji je blokiran. Jedini održivi put je preko Dunava, sa ravnim brodovima iz luka Izmail i Reni u Ukrajini ili Galati i Braila u Rumuniji. Kontejneri bi bili prebačeni na dubokomorske brodove u luci Konstanca, koji takođe mogu da obrađuju okeanske brodove kapaciteta 50.000 tona tereta. Iz Konstance, kroz vode Bugarske i Turske, brodovi bi prolazili Bosforom. Preko ove linije je prošle godine izvezeno preko 20 miliona tona, a protok bi mogao da se proširi na 35 miliona tona godišnje. To je više nego što je Ukrajina izvezla preko Crnomorske inicijative pre nego što je blokirana.
Upravo iz tih razloga Rusija pokušava da blokira alternativnu liniju preko Dunava.
Uhapšen VOZAČ jer je vozio trasom ULIČNE TRKE 😱
SEKIROM nasrnuo na POLICAJCE 😱
Autor: redportal.rs
