Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici slave danas Vozviždenje (podizanje) časnog krsta, odnosno jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom.
Na ovaj veliki praznik treba da se posti.
Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Foto: Novosti
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Za Krstovdana se strogo posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Nije mali broj mesta u kojima se održavaju i vašari.
Jesenji Krstovdan pada uvek 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.
Zimski Krstovdan, slavi se uoči Bogojavljanja, 18. januara, piše Telegraf.rs.
Autor: Telegraf.rs / Redportal.rs
