U okviru manifestacije Kaleidoskop kulture, u prostorima Distrikta, nove kulturne Äetvrti u Novom Sadu, otvorena je reprezentativna izložba Na putevima srpske umetnosti 1923-2023 - Od KonjoviÄa do Marine AbramoviÄ. Postavku je priredila novosadska Galerija Bel art u saradnji sa Fondacijom Novi Sad - evropska prestonica kulture. Prema konceptu autora izložbe, likovnog kritiÄara Save Stepanova zamiÅ”ljena je kao jedan moguÄi pogled na najznaÄajnija zbivanja i umetniÄke liÄnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih sto godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas. š¤©
Foto: Vladimir VeliÄkoviÄ/Vladimir VeliÄkoviÄ
Na otvaranju izložbe direktorka Galerije Bel art Vesna LatinoviÄ je ukazala da ovako ambiciozne i kompleksne izložbe obiÄno realizuju muzeji, ali ovog puta odluÄeno je da se predstave dela savremene istorije umetnosti koja ne mogu da se vide u muzejima a nalaze se u privatnim kolekcijama. Izrazila je zahvalnost kolekcionarima iz Novog Sada i Beograda Å”to su na ovaj naÄin izneli u javnost radove koji Äine nacionalnu kulturnu baÅ”tinu. Pasionirani ljubitelji umetnosti, po njenim reÄima podstiÄu razvoj umetniÄke scene, a vrlo Äesto na kraju svoje kolekcije ostavljaju muzejima.
Deo radova predstavljen na ovoj izložbi je iz kolekcije kompanije Wiener Stadtische koja je tokom proteklih deset godina prikupila viÅ”e od Å”est stotina umetniÄkih dela. U ime organizatora izložbe, ispred Galerije Bel art, direktorka Vesna LatinoviÄ je istakla da ova kompanija, Äija su umetniÄka dela predstavljena na izložbi, kao druÅ”tveno odgovorna kompanija podstiÄe savremenu umetniÄku produkciju i stvaralaÅ”tvo i promoviÅ”e nove umetniÄke prakse. LatinoviÄ se zahvalila ovoj kompaniji jer je iz svoje bogate Wiener art kolekcije savremene srpske umetnosti, ustupila 29 umetniÄkih dela od 12 autora i doprinela reprezentativnosti ove izložbe. TakoÄe je naglasila znaÄaj uÄeÅ”Äa legatske Galerije Milan KonjoviÄ iz Sombora i Zepter muzeja, prvog privatnogmuzeja kod nas, te kolekcija iz fonda Internacionalnog simpozijuma skulpture Terra izKikinde, UmetniÄke kolonije EÄka pri Savremenoj galeriji Zrenjanin, te Radionice za izradu tapiserija Atelje 61 na Petrovaradinskoj tvrÄavi.
Foto: Vladimir VeliÄkoviÄ/Vladimir VeliÄkoviÄ
PredstavljajuÄi put nastanka ove izložbe autor postavke Sava Stepanov je ukazao da na poÄetku nije ni mogao da nasluti Å”ta sve poseduju privatni kolekcionari i Å”ta od toga žele da prikažu javnosti. Po njegovim reÄima, ova izložba je reprezentativnu izbor onoga Å”to se deÅ”avalo u srpskoj umetnosti tokom proteklih sto godina, ali ne pretenduje da pokazuje pravce razvoja, stilske karakteristike. Stepanov kaže da je njegova osnovna želja bila da koliko god je to moguÄe prikaže ono Å”to je bilo, da ne objaÅ”njava i ne "navija" za jednu li drugu koncepciju, nego da ukaže na neke taÄke u istoriji umetnosti koje ne mogu da se zaobiÄu. Pri tome, ova prezentacija nije ni kompletna, ni iscrpna, kao Å”to ni jedna izložba ne može da bude, ali omoguÄava, po njegovim reÄima, svima koji hoÄe da se bave srpskom umetnoÅ”Äu da imaju puno dobrog materijala od koga mogu da se prave neke buduÄe izložbe.
Na otvaranju izložbe istaknuti vojvoÄanski umetnik, koji živi u MaÄarskoj, Balint Sombati izveo je preformans Na liniji, a na fasadi zgrade Distrikta prikazan je video rad novosadskog umetnika Dragana VojvodiÄa Distorzija organizma.
Foto: Vladimir VeliÄkoviÄ/Vladimir VeliÄkoviÄ
Da podsetimo, Izložba je prezentovana u pet segmenata koji su odreÄeni druÅ”tvenim ambijentom, ali i likovno-umetniÄkim specifiÄnostima i predstavljena je u Å”est zasebnih prostora u objektu nazvanom Radionica u okviru Diskrikta.
Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina proÅ”log veka pa do poÄetka Drugog svetskog rata, pojavu zenitizma, kao naÅ”eg autentiÄnog doprinosa internacionalnoj avangardi.
Foto: Vladimir VeliÄkoviÄ/Vladimir VeliÄkoviÄ
Sledi segment u okviru koga je predstavljen period ekspresionistiÄkogslikarstva od intimizma do snažnog kolorizma, kroz dela velikana naÅ”e umetnosti Save Å umanoviÄa, Jovana BjeliÄa, Petra DobroviÄa, Ivana RadoviÄa, Stojana Aralice, Marka ÄelebonoviÄa, Milene PavloviÄ Barili, Ivana TabakoviÄa i drugih... U okviru izložbe saÄinjen je i omaž Milanu KonjoviÄu, povodom 125 godina od roÄenja i 30 godina od smrti ovog istaknutog slikara, Äije je stvaralaÅ”tvo u proÅ”lom veku trajalo Äitavih sedam desenija.
Posleratno slikarstvo u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-tih) je predstavljeno kroz dela nove generacije umetnika koja Äe ustanoviti "estetski modernizam" i uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetniÄke tendencije, kao Å”to su Älanovi Zadarske grupe (MiÄa PopoviÄ, Petar OmÄikus, Bata MihajloviÄ, Kosa BokÅ”an), Älanovi Decembarske grupe ( Lazar VozareviÄ, Zoran PetroviÄ, MiloÅ” BajiÄ, Miodrag B. ProtiÄ, Stojan ÄeliÄi drugi), BoÅ”ko PetroviÄ i drugi. Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora (Jovan SoldatoviÄ, Olga JevriÄ, Ana BeÅ”liÄ, Olga JanÄiÄ, Nandor Glid). Potom se javljaju zagovornici enformela ( MiÄa PopoviÄ, Vera BožiÄkoviÄ, Å ilja TodoroviÄ, Branko ProtiÄ, Filo FilipoviÄ,Jožef AÄ, Bogdanka PoznanoviÄ, Pal Petrik a zatim i nekoliko zagovornika stavova "oltre informale" (posle enformela) kao Å”to su Mira Brtka, Milena ÄubrakoviÄ, Aleksandar TomaÅ”eviÄ, Damnjan i drugi. JoÅ” tokom ranih Å”ezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti nastupa vreme "nove figuracije" zapoÄete idejama grupe Medijala (Leonid Å ejka, Vladimir VeliÄkoviÄ, Dado ÄuriÄ i dr), transformisana u pop-artistiÄke stavove DuÅ”ana OtaÅ”eviÄa.
Foto: Vladimir VeliÄkoviÄ/Vladimir VeliÄkoviÄ
Potom sledi pojava nove figuracija i fotorealizma prihvaÄena od tada mladih umetnika poput Milana BlanuÅ”e, Dragana MojoviÄa, Aleksandra CvetkoviÄa i drugih. Veliki rez u naÅ”oj umetnosti je napravljen krajem Å”ezdesetih i tokom sedamdesetih godina proÅ”log veka kada se pojavljuju akteri tzv. "nove umetniÄke prakse" i konceptualne umetnosti (Marina AbramoviÄ, RaÅ”a TeodosijeviÄ, Era MilivojeviÄ, NeÅ”a ParipoviÄ, Zoran PopoviÄ, Gergelj Urkom, te Älanova subotiÄko-novosadske grupe Bosch+Bosch (Balint Sombati, Slavko MatkoviÄ, Atila Äernik, Laslo Salma, Laslo KerekeÅ”, Katalin Ladik), Bogdanke PoznanoviÄ, novodsadske grupe KOD (Slavko BogdanoviÄ, Mirko RadojÄiÄ, Miroslav MandiÄ, Slobodan TiÅ”ma, PeÄa VraneÅ”eviÄ) te Vladimir Kopicl.
PostmodernistiÄka umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret "nove slike" sa neoekspresionistiÄkim slikarstvom koje predvodi "preobraÄeni" konceptualista Laslo KerekeÅ”, a reprezentuju Mileta ProdanoviÄ, Destil MarkoviÄ, grupa Alter imago, vajar MrÄan BajiÄ. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka deÅ”avaju se aktivistiÄki pokreti, obavljaju se modernistiÄki principi naroÄito izraženi u "novoj" ili "drugoj skulpturi".
Poslednji segment izložbe posveÄen je umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom druÅ”tvu dolazi do tranzicijskih promena. Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti - od klasiÄnih ka novim tehnoloÅ”kim medijima. Istražuje se novi status slike ali i moguÄnosti digitalne, tehnoloÅ”ke i ekranske slike.
Tokom trajanja izložbe, do 30. oktobra, pored voÄenja kroz postavku održavaÄe se i niz prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posveÄenih srpskoj umetnosti dvadesetog i poÄetka ovog veka.
POÄELA PRIJAVA ZA NOVOGODIÅ NJE PAKETIÄE šš¤©š
Stiže nova POMOÄ OD DRŽAVE ZA mlade š
Autor: redportal.rs
