Krila je grudi pretvarajući se da je muškarac kako bi se borila za Srbiju, a u narednim godinama iste te grudi okitila je ordenima Legije časti, Karađorđevom zvezdom sa mačevima i postala jedina žena nosilac francuskog odlikovanja Ratni krst sa zlatnom palminom granom, piše Alo.rs.
Milunka Savić, za mnoge srpska Jovanka Orleanka, umrla je na današnji dan 1973. godine. O srpskoj heroini balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ispredane su legende i priče, a mi vam predstavljamo njenu životnu priču.
Milunka Savić je rođena 1889. godine u selu Koprivnica u blizini Raške. Prijavila se kao dobrovoljac registrovana pod imenom svog brata Miluna Savića. Svoj identitet dugo je krila, uprkos višestrukim ranjavanjem na bojištu, najteže joj je palo ranjavanje u Drugom balkanskom ratu, kada su bolničarke prilikom previjanja njenih grudi otkrile njen identitet.
Tad je Milunka nije bila izbačena iz službe već se u Prvom svetskom ratu borila pod svojim pravim imenom. Pred Prvi svetski rat dobila je čin kaplara, bila je raspoređena u čuveni Gvozdeni puk, najelitniji Drugi puk srpske vojske Knjaz Mihajlo.
- Vojvodo, hoću pušku! - nepokolebljivo je zahtevala mlada devojka koju ništa nije sprečilo da postane deo čuvenog Gvozdenog puka.
U jesen 1915. godine zadobila je teške povrede glave i tako povređena se povlačila preko Albanije do Krfa, gde je bila na lečenju nekoliko meseci. Ona je sa Krfa je otišla na Solunski front, gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine.
Prema rečima svedoka, Milunka je bila odličan bombaš, imala je taj talenat da oseti kada je najpogodnije napasti protivnika i precizno da baci bombu u neprijateljski rov. Zbog njene spretnosti i spremnosti divili su joj se mnogi muškarci.
Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je Milunku Savić odlikovao zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Nedugo zatim, Milunka dobija i priznanje francuske vojske - Legija časti petog stepena i francuski Ratni krst.
Inače, Milunka je prva žena koja je ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst.
Takođe, ona je nosilac i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i Spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Ponela je i britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca.
Vrhovna komanda svih vojski Antante je 1918. godine pismeno pohvalila junaštvo narednice Milunke Savić.
Kada se rat završio, Milunka je radila pri vojci u Sarajevu. Za 8 godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara udala se tokom 1922. godine. 2 godine kasnije dobili su ćerku Milenu.
Usvojila je još 3 ćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, svoju sestru od ujaka, rođenu u poznim godinama i Zorku, uzetu iz sirotišta na dalmatinskoj obali, koja je imala hendikep, pošto je preležala meningitis.
Posle kraha braka, zahvaljujući pomoći saboraca, Milunka se sa decom seli u Beograd i radi kao čistačica u banci.
Poslednje dane života provela je u stančiću u naselju Braće Jerković. Sahranjena je na Novom groblju u porodičnoj grobnici, a njeni posmrtni ostaci 40 godina kasnije preneti su u Aleju velikana.
Autor: Alo.rs
