Artemiza HristiÄ, je bila poznata kao ljubavnica kralja Milana ObrenoviÄa, sa kojim je imala vanbraÄnog sina ÄorÄa.
Grkinja je roÄena u imuÄnoj porodici Joanidu. Bila je udata za Milana HristiÄa, sekretara poslanstva Kraljevine Srbije u Carigradu. HristiÄ je bio i sin Filipa HristiÄa, koji je u vreme knjaza MiloÅ”a i Mihajla bio predsednik vlade Srbije, ministar inostranih dela, ministar prosvete, guverner Narodne banke, ambasador Srbije u Carigradu, BeÄu, Berlinu i Londonu. Imali su dve kÄerke i jednog sina.
Dok joj je muž boravio kao diplomata u Carigradu, Artemiza je živela u porodiÄnoj kuÄi u Beogradu. BeograÄani pripovedaju da su se u danaÅ”njoj zgradi Kluba književnika, nekada kuÄi znamenitog Srbina i velikog državnika Milana PiroÄanca, upoznali kralj Milan i Artemiza HristiÄ.
Milan je Artemizu viÄao na balovima i prijemima koje su prireÄivale ugledne beogradske porodice. Ubrzo je meÄu njima planula ljubav i kralj je poseÄivao Artemizu tajno, duboko u noÄ, potpuno pokriven kapuljaÄom, tako da niko nije mogao da ga prepozna. Ali to nije moglo dugo da ostane tajna i 1888. godine se razveo od kraljice Natalije, želeÄi da se oženi Artemizom, koja se takoÄe razvela od HristiÄa. SledeÄe godine, u Carigradu, Artemiza raÄa Milanu vanbraÄnog sina ÄorÄa. Svetska Å”tampa bruji o sablažnjivom ponaÅ”anju kralja u ostavci koji se sa njom i detetom nastanjuje u Parizu pod imenom grofa od Takova.
Sve Å”to se tiÄe ÄorÄa do danas je ostalo u velikoj meri nerazreÅ”eno. ÄorÄe se do pada dinastije ObrenoviÄ 1903. godine pominjao u kontekstu pisama, koje je imala Artemiza, a u kojima ga je kralj Milan priznavao za svog sina. Kralj Aleksandar je navodno iÅ”ao u Carigrad, kod Sultana, da od njega traži da mu da ta pisma. Posle Majskog prevrata Älanci o ÄorÄu se pojavljuju u velikom broju novina u inostranstvu.
Neretko u mnogim natpisima se pominje kao poslednji ObrenoviÄ. Ono Å”to se saznaje jeste da je ÄorÄe živeo u Carigradu, da su na njega nekoliko puta pokuÅ”avali da izvrÅ”e atentat, da ga je usvojio prijatelj kralja Milana Eugen ŽiÄi, da je trebalo da se Å”koluje u poznatoj beÄkoj terezijanskoj Å”koli, ali da je doÅ”la zabrana s vrha; da je bio poznat po svojim akrobacijama, koje je umeo da izvede koristeÄi dva revolvera i da je zato nastupao Äak u jednom cirkusu; da je koristio dva imena: Milan HristiÄ i ÄorÄe ObrenoviÄ. Moglo bi se navesti joÅ” nekoliko zanimljivosti iz njegovog života.
MeÄutim, ono Å”to je Äinjenica jesete da se on skoro uopÅ”te nije pominjao u srpskoj javnosti. Pera TodoroviÄ ga je u svojim novinama pominjao ali pod imenom Obren.
Ono Å”to se može saznati na osnovu nekih natpisa iz tadaÅ”njih stranih novina, jeste da je ÄorÄe uÄestvovao u kontraverzi iz 1906. godine. Vasa KazimiroviÄ navodi da su se po Srbiji rasturale razglednice na kojima je bio njegov lik i natpis voÄe kontrazaverenika kapetana Milana J. NovakoviÄa, da je to jedini pravi naslednik srpskog prestola.
Treba imati u vidu da je kapetan Milan NovakoviÄ u svom dnevniku, koji je objavljen nekoliko nedelja po njegovoj pogibiji 1907. godine, pisao o ÄorÄu, meÄutim, prikazao ga je veoma rÄavo. Poznavaoci strane Å”tampe, na osnovu fotografija koje su izlazile, u stranoj periodici, potvrdili su da je reÄ o autentiÄnim fotografijama, kao i da je lik ÄorÄa ObrenoviÄa ostao nepoznat naÅ”oj savremenoj javnosti. Uprkos svemu tome, samo na osnovu fotografije, može se utvrditi, da postoji neverovatna sliÄnost ÄorÄa sa njegovim ocem kraljem Milanom ObrenoviÄem.
Pre 16 godina NAPUSTIO nas je pevaÄ š¤ TOÅ E PROESKI š„
Autor: blic.rs
