Ovo je JEDINA CRKVA na HILANDARU koja PRIMA ŽENE ☝️🙏❤️

Kakovo je najveći metoh Hilandara, koji je, izvesno, postojao i pre 1502. godine kada se prvi put pominje u turskim fermanima.

- Otac naš Simeon monah, ranjen žarkom ljubavlju i pokrenut božanstvenim Duhom dođe, i mnogim znojem i trudom obnovi se ovo opustelo mesto i završi se - zapisano je u Hilandarskom tipiku Svetog Save 1200. godine.

Sa istom verom, časnom kao u Nemanjića, podignut je i najveći metoh hilandarski - Kakovo, mlin Arsenica. Nalazi se na 10 kilometara od Jerisosa u Grčkoj, i koji kilometar više od rodnog grada Aristotela Stagire sa jedne i Uranopolisa sa druge strane, odakle polaze trajekti za Svetu Goru.

Unutar metoha Kakova smeju stupiti i žene, po čemu je potpuno posebna i sama crkva kakovska, posvećena Životodavnom Istočniku. Unikatnost celog zdanja je i u veličini: Kakovo je najveći metoh Hilandara, koji je, izvesno, postojao i pre 1502. godine kada se prvi put pominje u turskim fermanima.

Sve je u Kakovu posvećeno obnovi Hilandara, ali ujedno i svakom verniku koji poželi da se ovde pomoli i upozna istoriju srpskog manastira od koga metoh spaja i razdvaja Egejsko more. Ovde gotovo da nema odmora. Monaha Teodora zatičemo u poslu, pišu Novosti.

- Prošle godine bilo nam je 19.500 ljudi, a ove godine, do kraja septembra 34.000 - predočava za Novosti Teodor, monah hilandarski:

- Najviše nam dolaze naši ljudi, ali i svi drugi pravoslavni narodi, Makedonci, Rumuni, Bugari. Grci su domaći, obavimo najmanje 15 venčanja i oko 20 krštenja u toku godine.

Pripadnici skandivaskih naroda dolaze u ranu jesen. Povremeni su gosti i Kinezi, Japanci, a pre rata, među redovnim gostima bili su Rusi i Ukrajinci. Blizu 200 duša prisustvuje liturgiji. U maloj crkvi građenoj 50-ih godina prošlog veka nema mesta za sve koji bi da celivaju ikone. Otuda se, kako se saznaje, prave planovi za izgradnju nove, veće bogomolje. Simbolično, biće posvećena Svetoj Anastasiji, majci Svetog Save.

I neće biti usamljeno gradilište, jer u Kakovu počinje i gradnja autentične svetogorske riznice, pravog muzeja od oko 350 kvadrata sa replikama znamenitosti sa Svete Gore. Neumorni stanovnici hilandarskog metoha u međuvremenu hrane magarce, zalivaju 320 maslinovih drveta, brinu o ribnjaku i čak 65 kilometara puteva prve kategorije.

Pod oranicama je čak 23 hektara i neverovatnih 1.650 hektara zemljišta, uglavnom bukove šume, hrasta, mediteranskog hrasta i kestena. Ovo poslednje monasi vekovima koriste. Od požara 2004. godine, od kestena se obnavlja ceo Hilandar. Srce obnove upravo je u Kakovu. Tu pristiže materijal iz Srbije, ali tu se izrađuje i kompletna manastirska stolarija.

Majstori Kakova svedoče za Novosti da je kesten izdašan, u teksturi i u estetici. U klasi je sa hrastom. Od trenutka kada drvo iz kakovske šume dođe u radionicu, sledi potpuno zaokružena proizvodnja. Osim stolarskog zanata, majstori obrađuju i staklo.

- Obnova manastira je specifična, nije to gradnja zida, to je obnova i otuda je proces - priča za Novosti majstor Vidoje Vasiljević iz Krupnja, koji godinama radi u Kakovu, trenutno sa još petoricom posvećenih kolega. - Poseban je osećaj da se radi. Drže nas duhovnost, svetinja. Nedostajemo porodicama, ali sve to Bog na kraju nagradi.

Iako beskrajno skromni, kakovski majstori izrađuju prava remek-dela. Na njima se, kao ni na licima monaha, ne vidi ni umor, ni očekivanje da se moraju nagraditi zbog predanosti. Blizu 10 gostoprimaca sa jednakim žarom ove je jeseni dočekivalo posetioce. Svakome se posluže ratluk, kafa, rakija „cipura“ i svako dobije odgovore na pitanja o prošlosti Kakova.

Mnogi je poznaju naizust. Među njima, Kruševljanin Bratislav Kostić.

- Kada putem od Stavrosa, na jednoj krivini prvi put ugledam Atos kako para oblake, znam da sam blizu Bogorodičinog vrha, a kada, koji kilometar pre Jerisosa, mali putokaz ukaže da prolazim pored Kakova, kao da sam već stigao - svedoči za Novosti Bratislav Kostić. - Obavezno svratim, pa uz svetogorsko posluženje, u hladu venjaka, opet sam među svojima.

Taj osećaj jasan je već od samog ulaza, gde na dva stuba sazidana od kamena i opeke, posetioce dočekuju freske dvojice osnivača Hilandara i utemeljivača SPC i države, Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Save. Duhovni su podsetnici na svakom koraku.

USPOMENA NA ČUDA SVETOG SIMEONA 🙏

U Crkvi Životodavnog Istočnika, čiji je ktitor Sveti Starac Nikanor, na fasadi ove nevelike bogomolje oslikana je predstava Hilandara iza kojeg se izvija loza Svetog Simeona. Grana se od slike manastira do slike Kakova na istoj strani zida. Između listova loze vide se glavice dece, rođene molitvom i uz blagoslov sveca. I na ovaj način, napominju u Kakovu, čuva se uspomena na mnogobrojna čuda Svetog Simeona, jer je, po predanju, jedan od darodavaca u 16. veku, u znak blagodarnosti za porod, koji je dobio čudom Svetog Simeona, darivao metohu deo imanja. Na platou naspram crkve sazidana je krstionica po uzoru na drevne, hrišćanske. Gostoprimnica je nalik na hilandarsku. I kao manastir kome služi, prima i primaće vernike čistog srca. Zauvek.