Ilon Mask je nedavno izneo ideju da će društvo dostići tačku kada posao neće bitipotreban. Posao ćemo moći da radimo, ako želimo, ali veštačka inteligencija će raditi sve.🦾
Društvo bez posla je tema već vekovima. Oskar Vajld je smatrao da je težak rad samo za one koji nemaju pametnija posla. Smatrao je da svi treba da se opuštaju dokmašine obavljaju sav posao. Marks je sanjao o državno-regulisanoj proizvodnji u kojoj će slobodni radnici loviti ujutru, pecati popodne, voditi stoku sa ispaše uveče, a diskutovati posle večere. 🐑
Stručnjaci smatraju da do ovoga neće doći, a dovode i u pitanje utopijsku viziju sveta bez posla. Jedan od njih je Tom Hotkinosn, osnivač Idler magazina, koji se decenijama bavi problemima rada i slobodnog vremena:
Postojala je pesma u antičkoj Grčkoj koja je glasila ovako: Nije li sjajno što smo napravili vodenicu, da bismo mogli da meljemo kukuruz? Žene mogu da sede i ne rade ništa po ceo dan... Ljudi poput Bertranda Rasela su o ovome govorili 30ih godina 20. veka. Šta bismo radili bez posla? Jedni smatraju da ne bismo imali šta da radimo, jer su ljudi manje ili više rade po navici. Verovatno bi po celi dan gledali TV ili po*no filmove.
On smatra da ljudima jednostavno treba više slobodnog vremena. Ma koliko nam zatvaranje tokom kovida teško padalo, činjenica je da su ljudi tada postali drugačiji:
Ljudi su tada osnovali komšijske grupe, bavili se baštovanstvom, provodili više vremena sa porodicom, bavili se muzikom i pisanjem poezije, svime što bih ja nazvao dobrim životom.
Ipak, studije pokazuju da je i posao važan, jer on utiče na mentalno zdravlje, statusi identitet.😄 Rešenje je jednostavno, treba težiti balansu koji bi doprineo opštem zadovoljstvu čovečanstva:
Kao društvo treba da idemo ka kraćoj radnoj nedelji, koja bi omogućila više slobodnog vremena.
Autor: redportal.rs