Poslanica Karađorđa i njegovih vojvoda Srbima u Hercegovini je vrlo je značajan dokument, koji je iz ruskih arhiva objavio u prevodu St. M. Dimitrijević.
Poslanica koju su uputili iz glavnog logora 27. avgusta 1804. pod Beogradom prvi vojni zapovednici: Кarađorđe Petrović, Jakov Stevanov, Vasa Velimirov Čarapić, Janko Кatić, Simo Đurđev, Živko Dabić, Nikola Grbić, Branko Nikolić, Кapetan Radić Petrović u ime cele Srbije arhimandritu Hadži Arseniju Gagoviću, Hercegovcu po rođenju, starešini manastira Pive, velikom rodoljubu, "svima duhovnim činovnicima, a naročito gospodi obrknezovima, knezovima, vojvodama, serdarima i svoj braći Hercegovcima"
KOJEKUDE: od Karađorđa do Filipa Karađorđevića
U prvom delu poslanice ističu se pobede Кarađorđeve, osvajanje gradova i ugovor sa Bećir pašom. Drugi deo glasi ovako:
Oslanjajući se na blagosti svemogućeg Tvorca, uzdamo se, da će Turci pre samo potpasti pod igo našeg ropstva, nego li da će nas ma kad više opet podvesti pod isto. Caru ćemo našem ostati verni i ispunićemo dužnost i ono, što je on u pravu zapovedivši nam. Ljubazna braćo! Nije li sada vreme i slučaj, da se i vi oslobodite ispod iga mučiteljstva i prisajedinite se nama? Je l’ moguće, da ćete vi požaliti da prolijete i poslednju kap krvi vaše za veru hrišćansku, za svetu crkvu, manastire i za slobodu cele otadžbine vaše. Složite se svi. Poslan vam je od nas čovek uputiće vas i naučiti. Imamo u Bosni njemu ravnog, koji ju je već pripremio da se sjedini s nama. Sada samo od vas zavisi izvršenje. Ne ispuštajte iz ruku vaših povoljno vreme i toliko željeni slučaj, ljubazna moja braćo! Složite se i pomolite svevišnjem Gospodu Bogu, Tvorcu i pomoćniku hrišćanskom, pa udarite vi s te, a mi ćemo s ove strane na Sarajevo, i, pre nego što će mesec dana proteći, s neustrašivim duhom i pomoću Božijom – ušav u ovaj grad, naći ćemo ona nebrojena blaga koja su Turci od nas i predaka naših zagrabili. Počevši pošteno za časni krst i za svoju otadžbinu, ratovati, svaki pravoslavni car neće nam odreći svoju zaštitu, pa čak ni pomoć, jer mi za tuđim ne žudimo, nego ono što je naše sopstveno od vekova i, kao što svi znaju, od nas pograbljeno, vratiti želimo. To je pred licem celoga sveta pohvalno, a zakonima Božijim i carskim zabranjeno je i stavljati prepone ovom pohvalnom stradanju, nego je još dozvoljeno i zapoveđeno da svaki da pomoć, koja od njega zavisi. Eto iz kakvih uzroka, ljubazna naša braćo, molimo i ubeđujemo vas, da vaše oružje sjedinite s našim i gonite ljutog mučitelja našeg, dok ne budemo slobodni po primeru braće naše Crnogoraca, koji stoje pod zaštitom velikog sveruskog imperatora i najblagočasnijeg cara Aleksandra Pavlovića, koji neka je zdravo na mnogo godina! Što se tiče naročitih obaveštenja, donosilac ove poslanice saopštiće vam ih. Mi vam svi želimo što i samima sebi i da ste zdravo.
Događaji koji su docnije omeli ostvarenje velikog nacionalnog plana delovali su te je postupno slabila i ona veza, koja je bila uspostavljena između Beograda i Sarajeva.
Autor: redportal.rs