Kada letite u avionu iznad pokrivača oblaka, oni izgledaju meko, pahuljasto i lakše od vazduha. Ali nemojte da vas to zavara – ti oblaci koji izgledaju pufnasto su mnogo, mnogo teži nego što izgledaju. Stručnjaci su odgovorili na zanimljivo pitanje: koliko su ti oblaci zapravo teški?
Oblaci se uglavnom sastoje od vazduha i miliona sitnih kapljica vode, koje nastaju kada se voda kondenzuje oko čestice „semena“. Te čestice mogu biti bilo šta, od azotne kiseline do para koje oslobađa drveće, ali su uglavnom veoma male.
Postoji nekoliko načina da se izmeri težina oblaka. Prvi je da izmerite vodenu paru koja ga čini — a da biste to uradili, treba da znate nešto o dimenzijama oblaka.Takođe morate znati koliko su gusto zbijene kapljice u njemu.
Pre nekoliko godina, Margaret LeMone je odlučila da izračuna težinu prosečnog kumulusnog oblaka, onog koji donosi pljuskove. Prvo je izmerila veličinu senke oblaka i procenila njenu visinu, uzimajući u obzir da su ovi oblaci široki koliko su visoki. atim je, na osnovu prethodnih istraživanja, procenila gustinu kapljica vode na oko 1/2 grama po kubnom metru. Došla je do neverovatnih 550 tona. To je kao da vam 100 slonova lebde iznad glave.
Naravno, različite vrste oblaka imaju različite težine. Na primer, „cirusi su mnogo lakši, jer imaju daleko manje vode po jedinici zapremine.
Ali ako su oblaci tako teški, zašto ne mogu da padnu? Kao prvo, „kapljice su vrlo male“, rekao je LeMone. Prosečna kapljica vode u oblaku je otprilike milion puta manja od kapi kiše. truje vetra na velikim visinama raznose ove sićušne kapljice, držeći ih u vazduhu mnogo duže nego da su statične.
Kada sledeći put pogledate u nebo, setite se da iznad vas lebdi stotinak slonova.
Autor: redportal.rs
