Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava 182 godine od osnivanja, a tom prilikom uručene su nagrade Medalja SANU.
Ovogodišnji dobitnici Medalje SANU su, iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka akademik Vladimir S. Kostić, a iz oblasti društvenih i humanističkih nauka akademik Gojko Subotić, prenosi Telegraf.
Članovi Predsedništva SANU, na sednici održanoj 25. oktobra, usvojili su predlog Komisije o dodeli nagrade.
Kako je rekao potpredsednik Zoran Popović u kratkom obrazloženju Komisije, nagrada akademiku Vladimiru Kostiću dodeljenja je, jer je naučni opus Kostića veoma bogat, a ključni rezultati istraživanja su publikovani u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti neurologije.
– To se najbolje može sagledati iz detaljnije analize njegovih najznačajnijih naučnih dostignuća koji su veoma prepoznatljivi u međunarodnoj naučnoj zajednici. Impresivan broj citata - preko 15.000 i veliki h-indeks - 62 svrstavaju ga na vrh lestvice naše neurološke nauke i nauke generalno sa velikim ugledom u svetu. Zato nije iznenađenje što se među istraživačima iz Srbije, koji su na Stanfordskoj listi, našao u samom vrhu. Osim ugleda koji je naša neurološka nauka stekla u svetu zahvaljujući naučnom radu akademika Vladimira S. Kostića, nemerljiv je njegov doprinos u razvoju naučnog kadra i formiranju veoma prepoznatljive, jedinstvene i ugledne neurološke škole – rekao je Popović, a navodi se u obrazloženju.
Popović je rekao da je Kostić višestruko nagrađivan, a izdavaja se Oktobarska nagrada grada Beograda iz 1988. i 1994. godine.
Vladimir Kostić rođen je Beograd, 18. oktobar 1953. godine srpski je neurolog, univerzitetski profesor i akademik.
Kostić je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik, a bio je predsednik SANU od 2015 godine do 2023. godine.
Akademik Vladimir Kostić, nakon što mu je Popović uručio nagradu, rekao je da danas prima najveće priznanje u svom životu.
– Sudbina onih koji se bave naukom u odnosu na one koji se bave umetnošću je drugačija. Brojke i papiri uvek ostaju uz njih. Naši rezultati ne odlaze i zauvek su zalepljeni za nas – dodao je on.
Kako je rekao, tokom godina rada, naučnici isčekuju da ih neko spomene, da vide šta su oni uradili.
– Drago mi je da smo uradili nešto prepoznato, što će biti temelj na kojem će neko i posle nas graditi, a mi ćemo skučeno čekati, a nekada raširenih ruku, ovakve nagrade. Ja sam samo prosjak ispred zgrade SANU, najznačajnije crkve, to ne krijem, kome ste umesto šake, bacili veliki grumen zlata. Ogromna zahvalnost svima za buđenje snage da od danas krenemo ponovo ispočetka – dodao je on.
Potpredsednik SANU Milorad Marković rekao je da je akademiku Gojku Subotiću Komisija dodelila nagradu na osnovu vrednosti njegovog naučnog doprinosa.
– Njegov rad ogleda se u ingenioznom spoju istraživanja u okvirima jedne identitetske nauke, kao što je istorija srpske srednjovekovne umetnosti, i istraživanja širokih okvira koje čine vizantijska i tzv. postvizantijska umetnost zemalja vizantijskog kulturnog kruga, sa polazišnom tačkom u samoj Vizantiji. Jedan i drugi okvir, uži i širi, čine neraskidiv spoj, što je u najvećoj meri doprinelo impresivnim rezultatima naučnog pristupa akademika Subotića – rekao je Marković u saopštenju.
Gojko Subotić rođen je u Bosanskoj Gradiški 1931. godine, srpski je istoričar umetnosti, akademik i naučni savetnik Vizantološkog instituta SANU.
Januara 1978. godine postao je direktor Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, a od oktobra 1979. godine do penzije, avgusta 1998. godine, radio je u Vizantološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda 1981, nagrade za kulturu Vukove zadužbine 1999 i više drugih priznanja za stručni rad u službi zaštite spomenika kulture.
Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio mu je Orden Svetoga Save prvog reda 1998, a Nomarhion Atike sa gradom Atinom počasnu titulu Ambasadora helenizma 1999.
Gojko Subotić nakon što mu je Milorad Marković uručio rekao da mu ostaje da izrazi zahvalnost i da je posebno srećan, što je ukazana i čast akademiku Kostiću.
– Znalo se da će on svojom širokom vizijom izneti sve ove reči koje pretiču jedna drugu. Reči uvek pune dobrih namera, istinoljubive, ali ako ih neko ne razume, mogu da budu upotrebljene nečasno. Dužnost je bila ovde pod krov Akademije da se staram, da štitim upravo reč. Sada vi potpredsednici i članovi imate odgovorno mesto da novim metodama unapređujete i u sve težim uslovima štitite kulturnu baštinu – istakao je Gojković.
Autor: Telegraf.rs
