Gotovo sve što radimo, sve što jesmo, zasniva se na vezama između ćelija, sinapsi, koje se formiraju u našem mozgu. Zaista, dugo vremena se pretpostavljalo da je mozak odrasle osobe u suštini „fiksan“ i da se ne može značajno promeniti.
Noviji dokazi pokazuju da ova pretpostavka više nije tako dominantna, a mozak odraslih se pokazao kao fleksibilniji, promenljiviji nego što se prvobitno pretpostavljalo. Čak i tako, čudna je ideja da naš mozak aktivno konzumira sam sebe, da zapravo jede različite delove. Ipak, to je upravo ono što se dešava, sve vreme.
Fagocitoza je proces u kome ćelije obavijaju i konzumiraju manje ćelije ili molekule, kako bi ih uklonile iz sistema. Prostije rečeno, ćelije jedu druge ćelije ili supstance. I naš imuni sistem je zasnovan na tome; namenska bela krvna zrnca konzumiraju patogene, oslobađajući se na taj način od njih i njihovog štetnog uticaja na naše telo.
Fagocitoza se neprekidno odvija. Dok je držanje patogena i drugih napadača napolju očigledno veoma važno, fagocitoza se dešava samo da bi se mozak održao u normalnom stanju, tj. da bi se održala homeostaza.
Poznato je da je mozak neverovatno zauzet i zahtevan organ. Procene sugerišu da troši oko trećine gotove energije tela, samo tako što ostaje u životu i radi ono što treba. Postoji bezbroj složenih procesa koji se neprekidno odvijaju između i unutar naših moždanih ćelija.
Svi ovi procesi stvaraju neupotrebljive nusproizvode. Rad mozga stvara mnogo krhotina. Ovog otpada se mora otarasiti, jer se u suprotnom nagomilava i remeti fukcionisanje , baš kao što bi nagomilano đubre remetilo kretanje po ulici. Veliki deo ovog čišćenja se odvija dok spavamo (jedna od teorija zašto spavamo se bazira upravo na ovoj činjenici), a proces fagocitoze predstavlja to čišćenje.
Ali, ne radi se samo o svakodnevnom održavanju. Često je potrebno ukloniti ili promeniti veze u mozgu. Kada uđemo u adolescenciju, pokreće se proces koji se naziva 'orezivanjem'. Tada se sve neiskorišćene neurološke veze koje akumuliramo tokom detinjstva oslobađaju. Resursi koje su hvatali se preusmeravaju na korisnije stvari, čineći mozak efikasnijim i spremnijim za odrasli život. Sve se to dešava zato što mozak doslovno jede sam sebe, međutim to mu omogućava da radi bolje, a ne lošije.
Naši mozgovi nisu statični. Oni su fleksibilni, prilagodljivi, stalno reaguju na ono što im život donosi. To je uglavnom izvor njihove moći. Ali oni to ne bi mogli da urade da nisu voljni da redovno jedu delove sebe.
Zanimljivosti: Životinjama vreme teče drukčije?! 🐾🙉😲
ZANIMLJIVOSTI: Koliko su teški OBLACI? 🤔☁🌨
ZANIMLJIVOSTI: Znate li šta je Pinokijev paradoks?🤥🤯
Autor: redportal.rs
