Nekadašnji košarkaš i učesnik rijalitija Elita Marko Janjušević Janjuš u velikoj, potresnoj ispovesti za Pink.rs otvorio je dušu o bolnom gubitku rođenog brata Mihaila koji je sebi oduzeo život.
Janjuš je progovorio o svom odnosu s Mihailom i njihovoj navodnoj svađi, a otkrio je i da li je njegov brat ostavio oproštajno pismo i šta su pronašli u njegovom telefonu.
Kako pamtiš svoj život sa pokojnim bratom Mihailom. Rekao si da te je u detinjstvu neizmerno voleo?
Pamtim dan kada se rodio imao sam 10 godina, moj mlađi brat 8. Tog dana sam bio u Beogradu na rođendanu kod moje sestre od tetke, istog dana su rođeni, tad mi je tetka rekla da sam dobio brata. Ta slika mi je svaki dan u glavi. Bio je jako nemiran, druge je to nerviralo ja sam bio oduševljen. Od tog dana počinjem da ga volim najviše. Pamtim svaki dan njegovog odrastanja sa nama, pamtim prvu reč koju je izgovorio, sve pamtim, sve.
U medijima se dosta pričalo o razlozima vašeg udaljavanja. Ti si ga pak tokom rijalitija uvek spominjao u superlativu. Šta je zapravo pravi razlog zbog koga niste razgovarali?
Nije istina da mi nismo razgovarali. Mediji su pisali da ne razgovaramo, to nije istina, jedino zbog čega smo se udaljili je moj dug period u inostranstvu a potom u rijalitiju, nismo se često viđali i zapravo to je jedino, ali je već bio odrastao i sam je birao kako živi i ako mozda nisam bio zadovoljan i srećan zbog toga, ali nikada mu jednu uvredu nisam rekao i nikada ga nisam sputavao. I da sam možda pokušao da stanem na put nekim njegovim lošim postupcima, siguran sam da ne bih uspeo. Jedno je sigurno, dok nisam dobio Krunu, najviše sam ga voleo na svetu.
Supruga Ena ti je saopštila da ti je brat preminuo. Verujem da je teško opisati to stanje šoka nakon saznanja.
Bivša supruga i moja tetka su mi saopštile, iako sam osećao dok sam izlazio da nesto nije u redu. To je najgori dan mog života, čak mozda i gori od dana kada sam mu kupovao kovčeg. Užas. Svaki deo našeg detinjstva mi je prolazio kroz glavu, svaka slika, sve.
Da li je išta ukazivalo na to da će Mihailo podići ruku na sebe?
Ne. Voleo je našu majku najviše, ona je bila njegov život, dan nije prošao da se nisu čuli. Nikada ništa nije ukazivalo, nikada. To me i boli. I mene i moju porodicu.
Da li ste znali da ima probleme i da ga nesto tišti?
Niko nije znao da ima bilo koji problem. A jadan je sigurno možda i imao, a ćutao. Da mi je samo rekao pa šta god da je rešio bih. Sve se da rešiti, osim nažalost stvari koje je uradio.
Kako komentarišeš to da je mogući uzrok Mihailove tragične smrti zapravo internet nasilje koje je trpeo?
Internet nasilje je svakako užasno i tome treba stati na put. Ali mogu da napadam sada i da pričam šta god i milion teorija i svega, ali mislim da to nije uzrok.
Da li ste možda pronašli oproštajno pismo?
Ništa nismo pronašli, osim da je na telefon postavio majčinu sliku sa srcem ispod oka. U telefonu smo pronašli jedino njen kontakt, zadnje što je poslao našoj mami bila su 3 srca. Od tog trenutka se izgubio svaki trag i niko nije mogao da ga dobije do dana kada su ušli u njegov stan i zatekli šta su zatekli.
Na sahrani je bio veliki broj ljudi. Kako su vaši roditelji skupili snage da sve to iznesu? Kako se oni nose sa ovakvim bolom?
Bilo je mnogo ljudi, i dalje dolaze, zaslužio je to. Moja porodica je zaslužila, mrava zgazili nisu, duša me boli za majku, oca i brata. Ja imam Krunu pa lakše podnosim sve i ako me guši u grudima, ali se borim. Mnogo im je teško, mnogo.
Da li postoji nešto zbog čega se ti danas, posle svega kaješ?
Jedino se kajem što više vremena nismo provodili zajedno, ali to je život, kada odrasteš svako ode na svoju stranu, pogotovo ja koji sam imao drugu porodicu. Ne kajem se jer nisam mogao da mu pomognem, znam da nisam, ali se kajem što ga nisam barem zagrlio onako kao kada je bio mali, kada sam ga grlio i ljubio da se mami žalio da ne može da izdrži koliko ga gnjavim. Mnogo sam ga voleo, mnogo. On je bio moje sve.
Autor: pink.rs/redportal.rs