Čarape majke Makrene

Makreni Spasojević, udovici iz sela Slovac kod Lajkovca jedina želja bila je da oženi sina jedinca Marinka i da dobije unučiće koji bi uneli radost u dom. Nažalost, želja joj se nije ostvarila i umesto da dočekuje svatove, sina je ispratila u rat. Sin krenu za vojskom, a brižna majka za sinom. Već je stizala hladna zima, a Makrena se uputila za četom kako bi svom jedincu dala tople vunene čarape koje samo što je isplela i jednu košulju, da ima da se presvuče. Stigla je čak do Albanije, ali dalje nije mogla. Pored Vezirovog mosta preko Belog Drima stajala je i zagledala jednog po jednog vojnika, ne bi li prepoznala svog sina jedinca, ali uzalud, nijedan od njih nije bio Marinko. Dugo je razgledala vojnike oko sebe, pa je košulju dala jednom ranjeniku, a čarape je ipak sačuvala za sina. U tom času, na tom mestu, sa svojom skromnom pratnjom, pojavi se i kralj Petar. Makrena mu je hrabro i staloženo prišla, te ga je zamolila da potraži njenog Marinka i da mu da čarape. Kralj joj je dao črvsto obećanje, pa je Makrena mogla spokojno da krene nazad, jer je znala da ih je ostavila u najboljim rukama.

IZVOR: TW / @Milica_Vukcevic

U Makrenino selo svakodnevno su stizale vesti koje su zavijale kuće u crno, a majke, supruge i decu ostavljale slomljenog srca. Ceo kraj odzvanjao je kuknjavom majki za sinovima, a Makrena, iako ništa nije znala o svom sinu, tugovala je za tuđom decom i mladim momcima koji dadoše život za otadžbinu. Potom se desilo nešto neverovatno. Neprijateljski vojnik umirao je u tuđini, pa je da bi lakše podneo ono što sledi, zahtevao da ga Makrena, koja ga je podsećala na sopstvenu majku, oplače na sahrani. Makrena je pristala samo zato što mu je ovo bila poslednja želja. Lelekala je iznad groba tuđinca, a priča se da se spotakla, upala u grob i tu ispustila napaćenu dušu.

IZVOR: TW / @nestranacki

U isto to vreme, kilometrima dalje, kralj Petar razmišljao je o Makreni i njenom sinu. Jednoga dana naišao je na četu smrznutih vojnika, te je naredio da im se pregledaju vojničke knjižice kako bi znali ko su oni bili. U jednoj je pisalo sledeće: Marinko Spasojević, selo Slovac, srez Valjevski, vojska Užička.

Posle rata poslao je izaslanika da izjavi saučešće Makreni i tada su saznali da je odavno već preminula. Kralj Petar, pogođen ovom vešću, dao je novac i naredio da se Makreni i njenom sinu Marinku podigne spomenik na kom je pisalo: Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnom snom smiri u gudurama Arbanije.

Kako piše Milovan Vitezović, 21. avgusta 1921. godine oko samrtničke postelje kralja Petra okupio se konzilijum lekara. Bolničar koji je prišao da mu namesti ležaj, pod jastukom je našao vunene čarape, a kralj ga je zamolio da mu ih obuje, da mu noge ne zebu i nakon toga je mirno sklopio oči.

Autor: redportal.rs