Stručnjaci objašnjavaju da proceduru usvajanja komplikuje raskorak između želje parova da usvoje zdravo dete niskog kalendarskog uzrasta i realnosti u kojoj veliki broj dece koja čekaju na usvojenje ima brojne psiho-fizičke smetnje. 🧐
U ovom trenutku 729 osoba i parova koji su stekli opštu podobnost za usvojenje čekaju dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a 311 mališana u našoj zemlji čeka da dobije nove roditelje, ili barem jednog od njih. Međutim, uprkos činjenici da je broj onih koji žele da usvoje dete gotovo uvek duplo veći od broja dece koja čekaju na usvajanje, statistika Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da je u prethodnoj godini usvojeno svega 62 deteta – najmanje u poslednjih 15 godina. Poređenja radi, u 2019. godini usvojeno je 121 dete, pet godina ranije 195 mališana, a 2009. nove roditelje dobilo je 134 deteta. Početak pandemije korone označio je značajan pad usvojene dece - tako je 2020. usvojeno svega 87 mališana, godinu dana kasnije 88, a 2022. godine samo 94 deteta dobilo je novu porodicu. A na pitanje zbog čega je tako malo usvojene dece kada je broj potencijalnih usvojitelja već godinama dva ili tri puta veći od broja mališana koji čekaju na usvojenje, u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju ističu da postoji više faktora koji utiču na statistiku o broju zasnovanih usvojenja. 😯
Svakako da deca nisu brojevi, a svako dete koje je putem usvajanja našlo dom i dobilo roditelje, za nas je veliki uspeh. Proces usvajanja je vrlo kompleksan i osetljiv, kako za dete, tako i za usvojitelje. U tom procesu najviše se vodi računa o interesu deteta, da ono ima zdrav život i sigurnu budućnost u novoj porodici, pa stoga rad na realizaciji usvajanja zahteva posebnu odgovornost, posvećenost, ali i veliki oprez u izboru porodica za decu koja imaju opštu podobnost za usvojenje. Zbog naročite osetljivosti ovog pitanja, procedure procene usvojenika i usvojitelja od ogromnog su značaja. Samoj realizaciji usvojenja prethodi kompleksna procedura koja je samo deo ukupnog posla koji obavljaju zaposleni u centrima za socijalni rad u predmetima socijalne i porodično-pravne zaštite korisnika, dece i odraslih. Osim toga, u zadnje vreme ambivalentan stav prema postupku usvojenja, u delu koji se tiče tranzicije deteta iz hraniteljskih u usvojiteljske porodice, pojačao je oprez u realizaciji procedura.
Ističu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Usvojenje komplikuju i brojna zakonska ograničenja koja propisuju da razlika u godinama između oba usvojitelja i deteta ne sme da bude manja od 20 i veća od 45 godina, a proceduru donekle komplikuje i činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status, a na usvajanje mogu da idu samo ona čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca roditelja kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili očeva i majki koji su saglasni sa usvojenjem, prenosi politika.rs 🤨
Bogdanović razbio Jutu i osigurao Hoksima PLAY-in 🔥🏆🔥
Korisnici YAHOO mejla IMAJU PROBLEMA sa APLIKACIJOM 🤷♂️
Autor: politika.rs
