BORIS: Inspiracija pronalazi mene, u pitanju je nekakav nemir koji u tom trenutku samo kroz pesmu mogu da ukrotim 💗
Glumac Boris Pingović poznat je po brojnim ulogama u TV serijama Cvat lipe na Balkanu, Aleksandar od Jugoslavije, Igra sudbine, filmovima Sinovci, Peščanik i predstavama Sabirni centar, Mandragola, Idiot, Ženidba. Glumu je završio u klasi profesora Vlade Jeftovića, dok je stalan član Narodnog pozorišta.
U intervjuu zaRed portal glumac Boris Pingović je otkrio: šta mu je profesor Vlada Jeftović poklonio, koja pesma opisuje njegovu dosadašnju karijeru, koliko je tradicija pisanja bitna, kako kabare Da, to su bili dani opstaje već 20 godina, kojoj ličnosti bi rado nazdravio, kao i da li uskoro možemo da očekujemo neki projekat.
Foto: boris pingovic
Mnoge tvoje kolege ističu kako su oduvek znale da će se baviti glumom. Kada si shvatio da će gluma biti tvoj životni poziv?
Pa ne baš toliko „oduvek”, kao te mnoge moje kolege, ali postepeno osvešćujući svoje darove neminovno sam došao i do glume. Sećam se tog neverovatno snažnog poriva i želje da upišem akademiju. To je bilo toliko jako u meni da jednostavno nije bilo šanse da se ne dogodi. Kad si mlad, imaš pravo pa čak i obavezu da sanjaš. To ti daje krila i neverovatan zamah da dohvatiš i ono što ti se u prvi mah čini nedohvatno, da parafraziram Balaševića.
Studirao si u klasi čuvenog profesora Vlade Jeftovića. Za koji njegov savet možeš da kažeš da ti je najviše pomogao u životu? 😍
Naš dragi profesor je pred sam kraj studiranja svima na klasi poklonio jednu svoju knjigu i uz nju svakome po posvetu, koja je bila veoma lična i sadržala je najsrdačniji i najljubavniji savet kojim nas je otpremio u profesiju i u sam život. Neverovatno koliko je bio tačan i precizno uvideo ono važno što bi valjalo poručiti nam i iskreno nam poželeti. Imam pravo da ovde otkrijem samo ono što je meni poželeo, a to je da ne ponavljam greške. Siguran sam da sam ga razumeo, ali nažalost ne i da sam baš u potpunosti uspeo da ispunim tu njegovu želju glede mene. 😊
Igrao si u brojnim pozorišnim komadima. Koju ulogu si priželjkivao a nisi je još uvek dobio, a koji pozorišni lik ti je legao jer ima neku tvoju osobinu? 🤔
Mislim da sam već više puta rekao da zaista nikada nisam imao pozorišne želje tog tipa. Što se potencijalnih uloga tiče, uspevao sam da se prepustim veri u to da će mi pripasti upravo ono što bi trebalo i što mi u tom trenutku pripada. Istina, imao sam želju da odigram jednu ulogu, ali je ta želja bila podjednako emocionalne i glumačke prirode. Možda se i ostvari, za sada nije. Nekako voljnije branim likove koji se što više razlikuju od mene. Tu lakše uočavam prostor za glumačko poigravanje. 😎
Kada bi svoju dosadašnju karijeru trebalo da opišeš kroz pesmu, koja bi bila i zašto? 🎵
Ako bi to bila jedna od pesama koje sam napisao, onda bi to možda mogla biti „DIJALOG S LOSOSOM”, ali isto tako mislim da bih teško mogao iskopati dublje od Đoletove „ODLAZI CIRKUS” i „SHOW MUST GO ON” grupe Queen.🎶
Koje delo je, po tvom mišljenju, vredno ekranizacije a trenutno niko nije došao na ideju da to uradi i zašto? 🎬
Ovo je, nažalost, veoma teško pitanje iz prostog razloga što previše toga ima, toliko da se čak ne usuđujem ni da licitiram. Jedino znam da što sam stariji, sve više me raduje klasika, domaća i strana.
Mnogi sanjaju da igraju na daskama Brodveja ili Boljšoj teatra. Koji teatar za tebe ima poseban značaj i zbog čega? 🎭
Narodno pozorište u Beogradu. Mi se nismo slučajno sreli, iako je meni moja matična kuća mnogo više podarila, nego ja njoj. Pod njenim okriljem sam sazrevao kao glumac i kao čovek, zapravo živeo i živim život sa svim svojim usponima i padovima, sa svim fantastičnim ljudima koji su činili i čine vreme koje mi je dato. Srećan sam što je i moje ime ipak udenuto u dugu istoriju našeg nacionalnog teatra. Nije to možda baš sve, ali nije ni malo. 😍
Poznato je da pišeš pesame, dosad si objavio 2 zbirke. U čemu pronalaziš inspiraciju? Koliko je tradicija pisanja bitna za očuvanje kulturnog identiteta?
Ne znam koliko je to baš poznato, kako rekoste, ali ako nije, za to sam sâm kriv i to je nešto što polako pokušavam da ispravim. Da, objavio sam 2 knjige pesama „ČUBRINA 3 A” i „DA NIŠTA PRIZNAO NE BIH”. Uskoro bi, nadam se, trebalo i 3. zbirka da ugleda svetlost dana. Možda je tačnije reći da inspiracija pronalazi mene, a ne ja nju. Zato je, zapravo, sve to prilično nepredvidljivo. U pitanju je nekakav nemir koji u tom trenutku samo kroz pesmu mogu da ukrotim. 😍
Tradicija pisanja je svakako jedna od stvari koje su suštinski važne za svačiji kulturni identitet, pa i za naš. Nekada su pesnici bili velike zvezde i svi su znali za njih. Nažalost, to odavno nije tako, pa nam je i sve baš nekako tako... Poezija se danas čak dosta teško objavljuje jer nije komercijalna. Da nema interneta, ne bih nikada imao priliku da upoznam rad nekih sjajnih pesnika koji su potpuno skrajnuti. Ali nadu mi uliva to što se na razne načine uveravam koliko su ljudi ipak gladni dobrog stiha i pesme. Priliku za to mi pruža Nebojšin i moj muzičko-poetski kabare, kao i „STIHOVANJE”, koje izvodim sa svojim prijateljem pesnikom ‒ Markom Miloševićem. 💪
Tvoj kabare u saradnji sa Nebojšom Dugalićem Da, to su bili dani postoji već 20 godina. Šta ga čini posebnim pa uspešno traje? Po čemu se razlikuje od drugih? 😍
Razlikuje se koliko se i mi razlikujemo od drugih. U pitanju je naš lični izbor muzičko-poetske i humorne građe koji izvodimo u kabareu i uživamo u tome koliko i publika. 🤩 Da nije tako, ne bi bilo moguće toliko trajati. Drago mi je da smo sve manje usamljeni u našem bavljenju, jer sve više mlađih kolega poseže za muzikom i poezijom i tu pronalaze svoju šansu da se iskažu. Žao mi je što u Beogradu ne postoji neka scena koja bi profilisano negovala tu vrstu izraza. Mislim da bi mnogi bili iznenađeni koliko bi to dobro radilo. 😎
Šta bi pre odabrao: da izgubiiš sve svoje dosadašnje uspomene ili da ostaneš bez mogućnosti stvaranja novih i zbog čega? 😳
To bi zaista bio nemoguć izbor i nadam se da nikad neću doći u tu „lose-lose” situaciju. Ipak, čini mi se da bih bez uspomena koje sam do sada sticao izgubio ceo svoj život, tako da eventualne nove ne bi imale na šta da se naslone, te ne znam ni koliko bi, samim tim, vredele, taman da su od suvog zlata. 😊
Koju veštinu sada ne poseduješ, a voleo bi da možeš da je savladaš? 🤔
Voleo bih da znam da crtam i slikam, ali nažalost, moje umeće seže do Čiča Gliše, mada, kad se dobro koncentrišem, poneko ume da prepozna da sam uspeo da nacrtam smajlija. 🤣
Da možeš da putuješ kroz vreme, kojoj ličnosti bi rado nazdravio, popričao sa njom i šta bi je pitao? ⏰
Ne znam da li bi mi mogućnost putovanja kroz vreme sama po sebi donela privilegiju da upoznam Dostojevskog ili Šekspira i da popijem neku s njima, ili da pokušam Hitleru da objasnim neke stvari, ili da upozorim kneza Mihajla šta će mu se desiti, tako da dosta retko razmišljam o tome. U stvari, samo kada me neko baš to pita. 🤩
Da li je u planu neki novi projekat i kada možemo da ga očekujemo? 🎬
Nedavno sam imao premijeru predstave „U IME OCA I SINA – PRIČA O SVETOM SAVI” u Narodnom pozorištu 🎭, tako da se nadam da ću sada konačno uspeti da iznađem vreme da privedem kraju svoju treću knjigu pesama, zatim da poradim malo na nekoj svojoj muzici koju pravim. Što se glume tiče, tu uvek ima planova, ali ne treba ih obznanjivati pre vremena dok ozbiljno ne zaprete mogućnošću da se dogode. Ovu rečenicu je sklopilo moje iskustvo, a ne ja. 😊
Poruka za čitaoce Red portala? 🧾
Ako ste uspeli da pročitajte ovaj intervju, imate ozbiljnu šansu da podnesete i nešto ozbiljnije. Nemojte je propustiti i navalite! Zdravi bili! 💗
Pa ne baš toliko „oduvek”, kao te mnoge moje kolege, ali postepeno osvešćujući svoje darove neminovno sam došao i do glume. Sećam se tog neverovatno snažnog poriva i želje da upišem akademiju. To je bilo toliko jako u meni da jednostavno nije bilo šanse da se ne dogodi. Kad si mlad, imaš pravo pa čak i obavezu da sanjaš. To ti daje krila i neverovatan zamah da dohvatiš i ono što ti se u prvi mah čini nedohvatno, da parafraziram Balaševića.
