Fejsbuk ŠPIJUNIRAO Snepčet 🧐🧐🧐

Meta koristila posebnu tehnologiju za zaobilaženje enkripcije 🧐

Nedavno objavljeni sudski dokumenti otkrili su postojanje projekta Isterivači duhova koji je Fejsbuk sproveo sa ciljem špijuniranja mrežnog saobraćaja korisnika aplikacije Snepčet. Ovaj projekat, nazvan tako zbog karakterističnog logoa Snepčeta koji podseća na duha, bio je usmeren na dešifrovanje i analizu komunikacije između aplikacije i njenih servera, u pokušaju da se bolje razume ponašanje korisnika i unapredi konkurentska pozicija Fejsbuka, piše Telegraf.rs.

U okviru kolektivne tužbe potrošača protiv Mete, matične kompanije Fejsbuka, otkriveno je da je Meta koristila posebnu tehnologiju za zaobilaženje enkripcije kako bi analizirala mrežni saobraćaj ne samo Snepčeta, već i drugih konkurenata kao što su Amazon i Jutjub, piše TechCrunch.

Mark Zakerberg, izvršni direktor Mete, u je u mejlovima zaposlenim naglašavao značaj pronalaženja novih metoda za dobijanje pouzdanih analitika o konkurenciji, što je dovelo do korišćenja Onavo, VPN servisa koji je Fejsbuk prethodno akvizirao. Onavo je omogućio čitanje šifrovanog saobraćaja, koristeći metodu koja se opisuje kao napad čoveka u sredini.

Napad na čoveka u sredini (engl. Man-In-The-Middle, MITM) predstavlja vrstu sajber napada gde napadač tajno preuzima kontrolu nad komunikacijom između 2 strane, sa ciljem da presretne, prisluškuje ili modifikuje razmenjene informacije bez znanja učesnika. Napadač se efektivno postavlja u sredinu između, na primer, korisnika i web servisa, što mu omogućava da čita, ubacuje i izmenjuje poruke između njih.

Upotreba Onavo-a i ova tehnika izazvali su zabrinutost među zaposlenima u Fejsbuku, uključujući i Pedra Kanahuatija, tadašnjeg šefa sektora za bezbednost, koji je izrazio zabrinutost zbog etičnosti celokupnog projekta. Ove interne dileme ukazuju na dublje pitanje o granicama korporativnog nadzora i privatnosti korisnika.

Sara Grabert i Maksimilijan Klajn, koji su pokrenuli kolektivnu tužbu protiv Fejsbuka 2020. godine, tvrde da je kompanija koristila dobijene podatke za identifikaciju konkurencije i nepravičnu borbu protiv nje, dovodeći u pitanje integritet Fejsbukovih praksi prikupljanja podataka.