Abramović decenijama važi za jednu od najuticajnijih umetnica, a njen rad se tokom cele njene karijere smatrao kontroverznim ali i inspirativnim. Umetnica je tokom svog bogatog opusa stvarala monumentalne postavke i performanse, i najpoznatiji svetski muzeji ustupali su svoj prostor ovoj pionirki performansa.
Marinu je za SANU predložio akademik, vajar Mrđan Bajić, prenosi Blic.
Da li će Abramović biti primljena u SANU saznaćemo nakon odlučivanja na izbornoj skupštini 7. novembra.
Glasanje je tajno
Pravo da predlažu kandidate imaju odeljenja i odbori SANU, senati univerziteta, naučno nastavna veća fakulteta, naučna veća instituta, organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika.
Krajem marta istekao je rok za sastavljanje lista sa imenima, a u narednom periodu akademici sa matičnih odeljenja "pretrešće" predložena imena i sastaviti konačnu listu kandidata.
Kandidat za akademika biće onaj ko na tajnom glasanju dobije podršku većine pristunih članova nekog odeljenja.
Procenjuje sa da šansu da prođe dalje na odeljeljima ima troje ili četvoro predloženih, retko kada to bude više.
Raste broj članova SANU
Srpska akademija nauka i umetnosti može da ima najviše 160 članova.
Međutim, sadašnje članstvo daleko je od tog broja, a rukovodstvo akademije nada se da će predstojeći izbori iznedriti veći broj članova, po mogućnosti mlađe dobi jer je i starosna struktura jedan od problema na koje se ukazuje.
Takođe, odenjenja društveno-humanističkih nauka malobrojnoija su od odeljenja prirodno-tehničkih nauka, a oko 65 odsto članstva čine prirodnjaci.
Autor: Blic.rs
