U Narodnom muzeju u Beogradu predstavljena je monografija MONAHINJA MARIJA: Slike monahinje Marije: Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja autorke dr Jelene Erdeljan 📖, istaknute istoričarke umetnosti i redovne profesorke Filozofskog fakulteta.
Monografija objedinjuje snagu i lepotu radova monahinje Marije, pripadnice monaške obitelji srpskog pravoslavnog Manastira rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, koji su inspirisani stvarnim i tragičnim događajima odigranim u sistemu koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu.
Izdavač monografije je Muzej žrtava genocida, dok su njeno objavljivanje omogućili Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida. Knjiga je dvojezična, tj. reč je o srpsko-engleskom izdanju 📘.
📢 Na promociji su govorili:
▪ Njegovo preosveštenstvo episkop pakračko-slavonski g. Jovan;
▪ prof. dr Lidija Merenik;
▪ dr um. Nikola Radosavljević;
▪ prof. dr Jelena Erdeljan, autorka.
Njegovo preosveštenstvo episkop pakračko-slavonski g. Jovan je rekao:
Jasenovac je mesto koje je postalo svetski simbol stradanja. Zahvaljujući mnogima, ime Jasenovac se pročulo po svetu i sačuvalo u vreme kada je kod nas vladala neka druga ideologija, kojoj je jedan od aksioma bio da ne sme ime Jasenovca da izađe.
To strašno ime je značilo jedan sivi oblak koji mi dobro znamo koji smo odrasli prekoputa njega. Kada mene pitaju kada sam prvi put bio u Jasenovcu, kažem da sam tamo odrastao, odrastao sam prekoputa jasenovačkog logora.
Ova knjiga monahinje Marije je znak pobede, znak obnove 🙏🏻.
Prof. dr Lidija Merenik je istakla:
Ove slike su o brutalnim događajima. One su, svakako, više ikone nego slike. Ono što je monahinja Marija nama dala je zaista, u nekom smislu, nebeski nežno 🙏🏻. Ne smem da kažem da su ove slike divne, ali smem da kažem da su nežne, da su posvećene deci, da su posvećene, pre svega, suosećanju, jednom neshvatljivom razumevanju stradanja i tragedije.
Dr um. Nikola Radosavljević je kazao:
Ova knjiga nas uvodi i sprovodi kroz jedan potpuno novi svet. Slike, zapravo, nisu ilustracije, već su zaseban deo, sam za sebe. Ovo su radovi koji su na granici između ikonografije, sakralne umetnosti, i savremene vizuelne umetnosti ☝🏻.
Ova knjiga je važna u premošćavanju kako razumemo kulturu sećanja. Autorka ovo doživljava na jedan potpuno ličan i, pre svega, intiman način, a ne samo kao način umetnosti.
Autorka prof. dr Jelena Erdeljan je zahvalila svima koji su došli. Posebno je zahvalila čitavom timu Muzeja žrtava genocida: od direktora Dejana Ristića, preko svih saradnika, a naročito Nikoli Radosavljeviću.
Istakla je:
Slike monahinje Marije na jedan uistinu dubok, smiren, nežan i lep način preobražavaju prostor smrti u prostor vaskrsenja 🙏🏻📖. Moj postupak u pristupu ovoj temi bio je i veoma ličan.
Ovu knjigu posvećujem uspomeni na Novaka Radonjića, ubijenog na kućnom pragu u Vukovaru pre 83 godine 💔. Moj pradeda, koji se vratio iz ekonomske emigracije iz Čikaga, priključio srpskoj vojsci i od Cera pa nadalje bio saučesnik tog trijumfa nad smrću, ubijen je na današnji dan. Uspomenu na njega daje mi porodično sećanje.
Takođe, i uspomena na moju prababu Savku Radonjić, rođenu Šubak, koju sam zapamtila kao dete 💗. Ona je bila zatočenik u Staroj Gradiški, a jedna od slika monahinje Marije zove se Božićni logor. Moja jedina fotografija sa prababom Savkom, gde sam beba u njenom naručju, jeste ona na kojoj nosi onu crnu maramu kakvu nose žene iz Slavonije. Te marame su jedino što su žene imale sa sobom da bi nekako svoju decu sačuvale od zla koje ih je snašlo u logorima.
Autor: redportal.rs / Jovana Radić