Blizu severnog pola Meseca nalazi se krater Anaksagora, koji nosi ime po poznatom grčkom filozofu koji je živeo u 5. veku pre nove ere. Potpuno zaslužno je dobio ovu čast, s obzirom da je bio jedan od prvih ljudi u istoriji koji je objasnio da je Mesec objekat koji nije toliko po svom obliku drugačiji od Zemlje.
Anaksagora je većinu svojih dela stvorio u Atini. Voleo je brojeve i bio darovit za pažljivo osmatranje i računanje, koje je bilo neodvojivi deo njegove velike ljubavi - astronomije.
Tokom svog boravka u Atini postavio je više fundamentalnih teorija o Mesecu. Najverovatnije se nadogradio i proširio zapažanja svojih prethodnika (doduše slabo prihvaćenih) i jasno tvrdio da: Mesec i Sunce nisu bogovi, već objekti.
Ova, za nas tako očigledna tvrdnja, Anaksagori je donela mnogo problema.
Malo poznate čari atinske demokratije 🧐
Enormno je teško ponovo sastaviti učenje Anaksagore (kao i svih antičkih filozofa) jer nam je veoma malo ostalo od njih. Za Anaksagoru se govorilo da je napisao samo jednu knjigu, koja je izgubljena. Mi posedujemo samo fragmente njegovog života, i to posredno prenesene, najviše kroz pisanja Platona i Aristotela.
Kroz dugu i temeljnu opservaciju Meseca, Anaksagora je zaključio da se naš prvi sused vrlo malo razlikuje od nas. Čak je i opisao planine i doline na lunarnoj površini. Iako nije prvi zaključio da je mesečina zapravo odsjaj svetlosti Sunca, prvi je objasnio kako do nje dolazi i iskoristio je da detaljno pokaže kako dolazi do pomračenja i Mesečevih mena.
Anaksagora je sve video kao matematiku. Tako je i problem objašnjenja Mesečeve svetlosti pretvorio u geometriju. Primetio je da kada je Mesec na suprotnoj strani neba od Sunca, da je pun. To mu je bilo dovoljno da napravi model po kome je uspešno predviđao sve.
Sveta Koka-Kola starih Grka? 😏
Osim što se bavio uticajem Meseca na Zemlju, zdušno je pokušavao da objasni i njegovo poreklo. Misteriju koja i danas zaokupljuje naučnike. Predložio je da je Mesec zapravo gigantski kamen koga je Zemlja bacila u kosmos. Koncept koji kao da je bio uvod i u današnju teoriju, po kojoj naučnici veruju da je došlo do sudara nepoznatog nebeskog tela sa Zemljom. Nakon kataklizmičnog susreta deo je ostao u orbiti Zemlje, gde se formirao u današnji Mesec.
Opisujući našeg najbližeg nebeskog suseda kao objekat koji je poreklom sa Zemlje, a Sunce kao užarenu kuglu, Anaksagora se radikalno izdvojio i otišao daleko ispred svih svojih savremenika. Ovo revolucionarno i, nadasve, tačno razmišljanje, donelo mu je epitet apostate i ateiste koji negira božanstvo Meseca i Sunca.
Nije mu pomoglo ni to što je bio prijatelj i savetnik najpoznatijem Atinjaninu u istoriji - Periklu. Zapravo, posebno su bili kivni na njega Periklovi neprijatelji, koji su samo dolili ulje na vatru. Anaksagora je vrlo brzo bio uhapšen i osuđen na smrt.
Presuda je glasila: Kršenje vere, kvarenje omladine i negiranje božanstava.
Smrti ga je, u poslednjim trenucima, spasio sam Perikle. Ali sloboda je imala cenu. Iako živ, morao je da ode u egzil u Lampaskus na Bosforu.
Njegove ideje su preživele i žive sve do današnjih dana, 24 veka kasnije. I iz tog razloga, sa punim pravom, toponim na samom Mesecu nosi njegovo ime. 😊
Istorija reči HALO 😮
Autor: David Warmflash / redportal.rs
