Zloupotrebe se strogo kažnjavaju 👆🏼
Jedni dolaze na posao bolesni u strahu od otkaza ili jer ne mogu da prežive sa 65 odsto plate, drugi otvaraju lažna bolovanja ne bi li radili na drugim mestima ili samo da se odmore od stresa na poslu, dok pojedini poslodavci koriste i zakonska i nezakonska sredstva da spreče svoje radnike da odu na bolovanje ili da ih sa njih što pre vrate.
Prema Zakonu o radu, osoba koja je na bolovanju će primiti 65 odsto plate tokom bolovanja, a ako prima minimalac, to bi trebalo da bude isti iznos, mada su moguće zloupotrebe. Takođe, neretko se dešava da zaposleni na bolovanju dobije otkaz. Uzimajući u obzir sve ove razloge, veliki broj zaposlenih bira da i bolestan odlazi na posao, ugrožavajuči tako i druge ljude koji sa njim dolaze u kontakt.
Olga Vučković Kićanović iz Centra za radno pravo kaže da postoje i dobri primeri, ali da su češći oni negativni:
Znam nekoliko banaka koje tokom bolovanja daju i više od 65 odsto ne bi li ga motivisali i zadržali. Azijske firme nemaju problem sa bolovanjem, jer zapošljavaju na tri meseca, pa ako neko produži bolovanje, oni su pred zakonom čisti. Najstrašniji primer su firme poput nemačkih koje imaju potpuno različite pristupe prema svojim zaposlenima i onima koji rade u Srbiji.
Ona je navela da su se strani investitori jedne firme u Nišu pobunili zbog velikog broja bolovanja:
Obratili su se premijerki i Ministarstvu zdravlja i naše ministarstvo umesto da postavi pitanje zašto je toliko ljudi masovno bolesno i kakvi su uslovi rada, pitalo je zašto lekari daju bolovanja. Napravljene su vanredne provere i lekari su preispitivani. A sigurno nisu slučajno tako masovno bolesni.
Ovo nisu usamljeni primeri. Zoran Ristić iz Sindikata UG Nezavisnost dodaje još nekoliko primera i opisuje na koje se načine pojedine firme dovijaju, kako bi proverili zaposlene:
ostoje firme koje pokušavaju da zastraše radnike tako što formiraju komisije koje obilaze bolesne zaposlene, što je protivno zakonu. Drugi poslodavci angažuju privatne detektive koji se bave tim pitanjem, što detektivi imaju pravo da rade. Prate se mejl adrese, društvene mreže…
On dodaje da poslodavci to obrazlažu time da je teško dokazati da li je nekom stvarno potrebno bolovanje ili ne.
Mnogo je važnije pitanje zašto se neko uopšte odlučuje da otvori lažno bolovanje. Da li je to zbog toga što nisu zadovoljni uslovima rada, što ne mogu da platom prehrane porodicu ili nešto treće. U pomenutim firmama u Nišu možemo da proverimo da li se norme smanjuju kada je neko na bolovanju, kao i koje su plate. Ukoliko se norma ne smanjuje kada je neko na bolovanju, možda će i njegov kolega razmišljati o stresu i tome da li da i on otvori bolovanje.
Ipak, evidentno je da zloupotrebe bolovanja postoje, ali pitanje je da li to treba biti osnova za otkaz, smatra Ristić:
Dešava se da zaposleni koji imaju poljoprivredna gazdinstva uzmu bolovanje tokom sezone. To može da se kontroliše – ukoliko posumnjate da je neko od zaposlenih otvorio lažno bolovanje, vi možete o svom trošku, kao poslodavac, da ga pošaljete na provere. Zaposleni je obavezan da se odazove. Ukoliko je zaposleni radio na bolovanju kod drugog poslodavca, to je osnov za otkaz. Ali, mnogo je onih koji su na bolovanju jer su umorni i ne mogu da izdrže pritisak na poslu, pa zato uzimaju tzv. lažna bolovanja.
Vučković Kićanović navela lep primer milijardera Ričarda Brensona.
On je svojim zaposlenim dao da uzimaju bolovanja kada im je potrebno i koliko im je potrebno i oni su mu beskrajno lojalni. Poslodavci ne shvataju koliko je skupa lojalnost zaposlenog. Brenson je rekao: ‘Napredovali smo profesionalno, moralno i ljudski'
Autor: pink.rs
