Ovi izbori dešavaju se nakon turbulentnog perioda kojim je dominirala pandemija COVID-19 i napad Rusije na Ukrajinu — plus rastući troškovi života koji su dominirali zabrinutošću birača

Pošto su birališta sada zatvorena za evropske parlamentarne izbore, jasno je ko su pobednici, a ko gubitnici u 27 zemalja članica EU.

Italijanski lider Đorđa Meloni učvrstila je svoju ulogu ključnog briselskog moćnog posrednika sa oko 28 odsto glasova. U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je tako loše pokazao da je bio primoran da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore.

Pobednici:

- Francuski krajnje desničarski Nacionalni skup je pobedio, donevši Makronu težak poraz.

- Desničarska grupa EPP ostala je najveća grupa u parlamentu, dobivši 13 mesta u odnosu na 2019.

- Italijanska premijerka Đorđa Meloni obezbedila je svoju ulogu tvorca kralja na izborima.

Gubitnici:

- Zeleni u Austriji i Nemačkoj pokazali su se mnogo lošije od očekivanog.

- Liberalna grupa Renev izgubila je 20 mesta u poređenju sa 2019. u različitim državama članicama.

- Socijaldemokrate u Nemačkoj: Partija kancelara Olafa Šolca završila je na drugom mestu sa krajnje desnicom AfD, iza EPP.

Prva procena izbornih rezultata koju je izradio Evropski parlament sugeriše da bi zelene i liberalne stranke Obnovi izgubile po oko 20 poslanika, potencijalno ugrozivši proevropsku većinu potrebnu za podršku najvišim zvaničnicima i podršku zakonima EU.

Projekcija objavljena nešto posle ponoći - i napravljena nakon što su sva birališta zatvorena - pokazala je da Zelena stranka zauzima samo 53 poslanika u Evropskom parlamentu, u poređenju sa 72 u martu 2024.

Obnovi, na čelu sa Makronom, pao je sa 102 mesta na 83, pokazuju brojke. To je navelo francuskog predsednika da preduzme iznenađujući potez raspuštanja Narodne skupštine zemlje.

Taj kolaps podrške Makronovim pro-biznis liberalima pratio je sve veću podršku strankama koje se smatraju ekstremnijim na političkom spektru, čak i ako neke od njih još nisu dodeljene političkim grupama u Evropskom parlamentu.

- Francuskoj je potrebna jasna većina da bi delovala mirno i u skladu - napisao je francuski lider na Iks-u.

U Francuskoj, projekcije sugerišu da je krajnje desničarska partija Nacionalni skup (RN) obezbedila neverovatnih 31,5 odsto glasova — više nego dvostruko više od broja od Makrona.

Razumeo sam vašu poruku, vaše preokupacije i neću ih ostaviti bez odgovora.

Krajnje desničarska FPO takođe je na vrhu ankete u Austriji, udvostručivši broj poslanika na šest nakon što je dobila 25,7% glasova, prema projekciji Evropskog parlamenta.

Predviđeno je da će u Nemačkoj Hrišćansko-demokratska partija CDU i CSU dobiti više od 30% glasova, slično kao i 29% u 2019.

U najnovijoj prognozi, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) zauzela je treće mesto sa 14,2%, što je više od 11% u 2019, i odmah iza socijaldemokrata kancelara Olafa Šolca.

Izlazne ankete pokazuju da su Melonijeva braća iz Italije, koja pripada desničarskoj grupi evropskih konzervativaca i reformista, postigla mnogo bolje rezultate od opozicije levog centra, Demokratske partije, čija se podrška procenjuje na 23,7%.

Forca Italia i Lega, dve druge stranke u Melonijevoj vladajućoj koaliciji, izgleda da nisu prošle tako dobro, sa 10,5 odnosno 8%.

Ti trendovi udesno potvrđeni su u Španiji, gde se očekuje da će Voks povećati svoju zastupljenost za dva do tri poslanika u Evropskom parlamentu, dok će novopridošlice Partija je gotova, takođe identifikovane kao krajnje desničarski populisti, dobiti svoja prva dva ili tri poslanika, izaći ankete sugerišu.

U zemljama kao što je Holandija, glasanje je održano u četvrtak — a najnovije projekcije sugerišu da će desničarska partija PVV Gerta Vildersa dobiti šest mesta.

Taj zamah nije bio tako ekstreman kao što su neki očekivali, što je omogućilo alijansi zelene levice i laburista, za koju izlazna anketa predviđa da zauzme osam holandskih mesta u Evropskom parlamentu, da odnese pobedu.

Izbori, najveća svetska demokratska vežba sa više država, određuju kojih 720 poslanika u Evropskom parlamentu će raspravljati o zakonodavstvu EU u narednih pet godina.

Dešava se nakon turbulentnog perioda kojim je dominirala pandemija COVID-19 i napad Rusije na Ukrajinu u punom obimu — plus rastući troškovi života koji su dominirali zabrinutošću birača.

Autor: redportal.rs