Vreme provedeno pred ekranom kod dece dugo je tema zabrinutosti roditelja i stručnjaka. I dok mnogi tvrde da pametni telefoni, tableti i video igre negativno utiču na mentalno zdravlje i razvoj mozga, nova istraživanja pokazuju da priča možda nije tako jednostavna.
Zoe Klejnmen sa BBC-ja piše da, iako su upozorenja o „opasnostima ekrana“ učestala, naučni dokazi o štetnosti nisu uvek jasni. Profesor psihologije Džastin Etčels sa Univerziteta u Bat Spa tvrdi da „konkretni naučni dokazi koji potkrepljuju priče o strašnim posledicama ekranskog vremena jednostavno ne postoje“.
Bocan-Harčenko: Zapad želi krv na ulicama Srbije 🩸⚠️
Istraživanja američke Asocijacije psihologa iz 2021. godine pokazala su da upotreba pametnih telefona, društvenih mreža i video igara „ima malo uticaja na mentalno zdravlje dece“. Takođe, analiza 11.500 skenova mozga dece između 9 i 12 godina, praćenih njihovim navikama korišćenja ekrana, nije pronašla povezanost između vremena provedenog na uređajima i kognitivnih problema ili lošeg emocionalnog stanja.
Problem sa istraživanjima
Većina studija oslanja se na samoprijavljivanje dece – deca sami procenjuju koliko vremena provode pred ekranom i kako se tada osećaju. To može dovesti do pogrešnih interpretacija, ističe Etčels. Na primer, povećana upotreba telefona kod depresivne dece često je posledica usamljenosti, a ne samog ekrana.
Društveni aspekt ekrana
Stručnjaci ističu da nije svejedno kako se ekran koristi. „Doomscrolling“ – beskrajno listanje negativnih sadržaja – može biti štetno, dok edukativni, kreativni ili socijalni sadržaji mogu biti korisni i podsticati razvoj. Profesor Etčels dodaje da ekransko vreme može čak unaprediti dobrobit, ako se koristi u pozitivne svrhe.
Različiti pristupi roditelja
Ipak, neki stručnjaci, poput profesorice Džin Tvenge, i dalje zagovaraju ograničavanje uređaja kod dece mlađe od 16 godina, jer smatraju da mozak tada nije dovoljno zreo za stabilno korišćenje digitalnih tehnologija. U Danskoj, eksperiment iz 2024. godine pokazao je da smanjenje ekranskog vremena kod dece na tri sata nedeljno poboljšava psihološke simptome i povećava prosocijalno ponašanje.
S obzirom na brz razvoj tehnologije – od pametnih naočara do AI asistenta za domaći i terapiju – roditelji se suočavaju s izazovom balansiranja između zaštite dece i omogućavanja im pristupa korisnim digitalnim alatima.
Sve dok nauka ne pruži jasne i nedvosmislene smernice, roditelji se suočavaju sa nesigurnošću. Važno je pratiti kako deca koriste tehnologiju, razgovarati o njenim efektima i težiti zdravoj ravnoteži između ekrana i stvarnog sveta.
Autor: redportal.rs
