Pre 10.000 godina, naši preci su živeli kao lovci i sakupljači. Njihova ishrana se zasnivala na mesu, ribi, korenju, bobičastom voću i povrću – bez prerađene hrane, mlečnih proizvoda i žitarica u velikim količinama.
Za modernog čoveka, takva ishrana bila bi veliki izazov. Naš digestivni sistem se tokom hiljada godina delimično prilagodio novim namirnicama poput mleka i pšenice, ali ne svi podjednako. Na primer, intolerancija na laktozu (mlečni šećer) je i dalje veoma česta, što pokazuje da nismo svi evoluirali u istom ritmu.
Neki bi se osećali odlično na primitivnoj ishrani – više proteina, manje šećera, bez aditiva. Drugi bi imali problem sa nedostatkom ugljenih hidrata ili vlakana iz žitarica.
Iako je popularna paleo dijeta inspirisana ishranom iz prošlosti, treba imati u vidu da tadašnji ljudi nisu imali iste potrebe i uslove života kao mi danas. Evolucija nije stala – naše telo se i dalje menja, ali nosimo genetski prtljag koji oblikuje kako reagujemo na određene namirnice.
Autor: Balša Stupar
