RAZLOZI zbog kojih je DETE RAZMAŽENO 🧐

Izbegnite ove greške koje mnogi roditelji prave

Niko ne želi da mu dete bude razmaženo, ali neke greške koje roditelji nesvesno naprave mogu do toga da dovedu.

Licencirani terapeut Džef Yu za Hafington post kaže:

Deca se ponašaju onako kako su naučena.

Psihoterapeut Met Lundkvist kaže:

Razmažena deca imaju tendenciju da traže privilegije, bez ikakve predstave da nešto treba da zasluže, oni to uzimaju zdravo za gotovo. Takođe, razmažena deca imaju nedostatak empatije.

Sada kada smo utvrdili šta se misli pod razmaženošću, pročitajte i koje greške ne treba da pravite, da biste izbegli da i vaše dete bude takvo, prenosi magazin.novosti.rs.

Izvinjavate se u ime deteta. Sasvim je u redu ako mama i tata gostima kažu da je beba nervozna i plačljiva jer se nije naspavala, ali kada su deca starija, ona su odgovorna za svoje ponašanje, čak i ako imaju loš dan. Lundkvist savetuje roditeljima da se nikad ne izvinjavaju u ime svoje dece jer su bila neljubazna, niti da ih opravdavaju raznim izgovorima.

Nije rešenje ni da naterate dete da se izvini jer to neće biti iskreno izvinjenje, ali brzi razgovor u četiri oka u kojem ćete pitati dete da li misli da je to ponašanje bilo pristojno i kako se ta druga osoba sada oseća, možda će motivisati dete da se kasnije iskreno izvini.

Ne postavljate jasne granice i pravila. Ne treba roditelj da udovolji svakoj detetovoj želji. Ako dopustite detetu da igra igrice duže nego što je dogovoreno, ako kupite sve što traži to jeste lakše nego da se borite sa napadima besa koji mogu uslediti jer mu ne ispunjavate želju. Ali, dugoročno pravite sebi problem. Terapeut Ju upozorava:

Posledice toga mogu da budu loša kontrola impulsa i druge disfunkcije.

Sasvim je jasno da će dete pokušati da testira vaše granice, zato je ključno da budete dosledni, dodaje on. Ako ste rekli da telefon mora da se isključi dok večerate, onda se tog pravila pridržavajte uvek, bez izuzetka.

Štitite decu od posledica koje nosi njihovo ponašanje. Ako se dete loše ponaša u školil, na primer, i dobilo je neku kaznu, važno je da ne "uskačete" kako biste poštedeli dete te kazne. Time ćete samo poručiti detetu da je posebno i da ono ne mora da poštuje ista pravila kao sva druga deca, a takođe ćete mu i pokazati da ne mora da poštuje autoritet nastavnika.

Prebrzo menjate stvari. Kada dete izgubi neku stvar koju veoma voli, roditeljski instinkt je da je zameni što pre. Ali, time detetu uskraćujete priliku da iskusi svoju tugu. Dopuštanjem detetu da oseti i ovakva osećanja učite ga da bude otporno i da se snađe u teškim situacijama. Osim toga, deca moraju da znaju da ne mogu uvek sve da dobiju odmah, treba da nauče da čekaju.

Zažmurite na ružno ponašanje jer je dete. Lundkvist kaže:

Postoji uverenje kod dece kojima nisu postavljene jasne granice da nije strašno biti neljubazan, ili još gore, da su oni tako posebni da ne moraju da se trude da pokažu ljubaznost i brigu za druge.

Dakle, nemojte da otpišete neko ružno ponašanje rečima "ma, on je samo dete, proći će ga takvo ponašanje", već razgovarajte sa detetom o tome, ukažite mu na posledice. U suprotnom, lako bi moglo da postane razmaženo i da umisli da mu takvo ponašanje dozvoljeno.

Nedoslednost u disciplini. Terapeut Ju kaže:

Kada niste dosledni u disciplini i učenju pravila, to stvara zabunu kod dece šta im jeste dozvoljeno, a šta nije.

Nije uvek lako, alil držanje granica koje ste postavili, kao i posledice za nepoštovanje će i vama i deci dugoročno doneti najviše koristi. Kada dete pređe neku granicu i hoćete da se zbog toga suoči sa nekim posledicama, potrudite se da mu uvek date do znanja da je problem u njegovom određenom ponašanju, ne u njemu. Decu volite bezuslovno, ali kada urade nešto loše, ukažite im na to vrlo jasno.